Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Приче из Великог рата

Краљев говор

Немачке новине су после Колубарске битке констатовале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља, и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке”
(Фото: С. Чернов)

Аустроугари су средином новембра 1914. године стигли до Колубаре, На бечком двору победа се већ славила, а светске новине јављале о пропасти Србије. У вестима са фронта, после месеци константних напада далеко јачег непријатеља, извештавало се да је српска војска на корак од краха. Свет је читао да је хране мало, да је муниција на измаку, а хладноћа је већ почела да стеже и, што је најгоре, морал је слаб.

 Битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, почела је тог 16. новембра, а агонија је потрајала пуна два месеца, до 15. јануара. У блату, по мразу, снегу и киши… стално на опрезу, стално у рову и под непријатељском паљбом… без сна и одмора…

А онда је пред Колубарску битку, остарели краљ Петар са оба сина сишао у ров, па оста и забележено, да се овако обратио исцрпљеној и уморној војсци.

„Децо моја! Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети. Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо! Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам. Остали, напред!”

Речи народног краља, „краља Пере”, који је делио судбину своје војске одзвањале су много даље од блатњавог рова.

Након тог говора, Врховна комада је дозволила команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу одмор за његове ратнике, да попуни редове новим борцима те крене у напад. У складу са брилијантним планом, за место пробоја Мишић је одабрао свој родни крај, падине планине Сувобор, а 3. децембра у седам часова је кренуо удар, тако силовит да се непријатељ дао у панично бекство. У Колубарској бици, која се и данас изучава у војним школама широм света, Аустроугарска је изгубила 27.000, а Србија 22.000 војника, а победник битке Живојин Мишић је добио чин војводе.

Колубарска битка остала је најзначајнија битка коју су војске Краљевине Србије и Аустроугарске водиле у Великом рату. Окончана је успешном српском офанзивом у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. За исти тај читав свет, осим за мали број оних који се никада не предају, исход је био изненађујући – српска војска, без хране, одеће и обуће, промрзла и гладна, извојевала је победу над далеко бројнијом и опремљенијом аустроугарској армији.

Немачке новине су после Колубарске битке писале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља, и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dan Dusan Milicevic
Slava srpskim herojima . Ipak ne mogu a da se ne pitam da li bi bilo drugacije za Srbiju da se nije desio atentat u Sarajevu!!
Земунац
Аустроугарска је још пре Првог светског рата ковала планове да присаједини Србију на овај или онај начин. Први начин је био политички; да се Србија припоји АУ мирним путем у тзв. Троједину царевину Аустроугарскосрпску. Други начин је да се војно порази и окупира, па затим анексира као што је урађено и БиХ. Неки извори тврде да је Франц Фердинанд био за прву верзију, а да су га они, који су били за другу, жртвовали у Сарајеву да не би сметао и да би имали изговор за рат.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.