Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Попис уз лаптопе од врата до врата

Грађани који одбију пописивање или дају нетачне или непотпуне податке биће прекршајно и новчано кажњени
После пописа ће се знати колико људи живи у Србији, колико има деце, старих, ко се школује, студира... (Фото Н. Марјановић)

Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији почиње у суботу, 1. октобра, у осам часова ујутру, а 15.000 пописивача закуцаће на врата свих домаћинстава у нашој земљи до 31. октобра. Пописивање ће бити извршено традиционално што значи да ће пописивачи да иду од врата до врата и интервјуишу грађане, а ове године уводи се и једна новина, а то је да ће пописивачи носити и лаптопе у које ће одмах уносити добијене одговоре.

Иначе, грађани ће одговарати на питања о полу, држављанству, брачном стању, броју живорођене деце, економској активности, степену завршеног образовања, националној припадности, матерњем језику и вероисповести, а биће питани и да ли имају проблема у обављању свакодневних активности због инвалидитета и како путују у школу или на посао. Једина питања на која наши суграђани, у складу са Уставом и законом, нису у обавези да одговоре јесу питања о националној припадности и вероисповести.

У Републичком заводу за статистику процењују да разговор с пописивачем не би требало да траје дуже од пола сата. Одговоре на питања даје свака одрасла особа у домаћинству појединачно, а ако то није могуће, пописивач одговоре прикупља од члана домаћинства који је најбоље упознат с подацима. За децу млађу од 15 година одговори се прикупљају од родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља. Уколико пописивач никога не затекне код куће, он ће доћи поново у другом термину, а ако и тада нема никога у домаћинству, оставиће писано обавештење о доласку и информацију да грађани позивом на бесплатан број инфо-центра 0800/444-005 могу да ступе у контакт с пописивачем, уз помоћ оператера, и договоре нови термин.

Пописивач носи легитимацију коју је у обавези да покаже пре него што уђе у домаћинство – на предњој страни легитимације налази се лого Републичког завода за статистику, име и презиме пописивача, његова фотографија и број личне карте. На задњој страни налази се овлашћење за рад. У националном статистичком заводу истичу да свако одбијање пописивања, као и давање непотпуних и нетачних података, за собом повлачи прекршајну одговорност и новчану казну, од 20.000 до 50.000 динара. Они подсећају да се подаци прикупљени у попису користе искључиво у статистичке сврхе и Републички завод за статистику их не може уступити другим физичким и правним лицима.

У овом попису има неколико додатих питања – први пут се и мушкарци питају колико деце имају (до сада је ово питање постављано искључиво женама), а особе које су живеле у иностранству, поред датума повратка, односно досељења у Србију, сада се питају и за датум одласка у иностранство. Особе које су се у место пописа доселиле из другог места биће питане за главни разлог пресељења – ово питање раније се постављало само особама која су се у место пописа доселила из иностранства, а сада се ово питање поставља и оним особама које су се доселиле из другог места у Србији.

Демографи с великим нестрпљењем чекају резултате новог пописа, с обзиром на то да подаци из виталне статистике показују да је Србија пре пандемије ковида 19 сваке године била „сиромашнија” за град од 35.000 становника, а оно што са сигурношћу знамо јесте да је број становника, у периоду од последњег пописа 2011. године до 2020. године, смањен чак за 384.858 особа – само на основу негативног природног прираштаја. Пандемија вируса корона додатно је погоршала суморну виталну статистику, јер је током прошле године скоро 75.000 људи више умрло него што се родило. Од 2002. до 2020. године број деце смањен је са 16 на 14 одсто, док је број старијих од 65 година повећан са 16 на 21 одсто. У истом временском периоду просечна старост нашег становништва порасла је са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. Процене РЗС говоре да је у Србији 1. јануара ове године живело свега 6.797.105 особа, а толико становника је наша земља имала почетком шездесетих година 20. века.

Прелиминарни резултати пописа биће објављени до краја новембра, а коначни ће се објављивати сукцесивно – од априла 2023. до јуна 2024. године.

 

 

 


Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

odložite popis
Dva puta sam preležala koronu. Ne otvaram.
Јован К.
Да ли је препоручљиво слати пописиваче од врата до врата у време док још траје Ковид? Попис би био обављен БРЖЕ, ЈЕВТИНИЈЕ, УДОБНИЈЕ и БЕЗБЕДНИЈЕ да су грађанима достављени формулари (са кратким упутством по тачкама питања) и да су постављени на интернету (а грађанима поштом достављене шифре под којима ће испуњавати упитнике). У многим земљама се и порез пријављује поштом и/или интернетом. После првог рока, пописивачи би обишли само грађане који нису испунили и послали своје упитнике на време.
Čuju se topi, ne topovi?
Laptope? Matice srpska, čuješ li?
bambi
Koliko ljudi zivi u Srbiji se zna, jer kako se inace znalo koliko je glasacko telo bilo prilikom poslednjih izbora? Koliko ima dece se zna tacno, jer se svako rodjeno dete strogo evidentira u porodilistu. Koliko ljudi zivi u Srbiji se zna jer se zna ko je usao a ko izasao u Srbiju preko gradnice. Koliko ima starih se zna preko PIO fonda. Koliko se dece skoluje se zna zbog evidencije u skolama, koliko ima studenata se i te kako zna jer postoji evidencija na fakultetima. Ovo je kontrola gradjana.
Јован К.
bambi, Подаци које сте навели су током времена подложни променама (флуктуацијама) и нису сви уношени у исто време. Зато не могу да буду прихваћени као референтни. Попис становништва даје пресек установљен у релативно кратком истом времену.
ispravka
Nije laptope nego laptopove.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.