Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због нелегалне сече нестају хиљаде хектара шуме

Од почетка године поднето 316 кривичних пријава због шумских крађа

Полицијски службеници су од почетка године до краја августа поднели 316 кривичних пријава против 253 особе за извршених 317 шумских крађа у нашој земљи, подаци су МУП-а Србије достављени „Политици”.

„Највише откривених за ова кривична дела евидентирано је на територијама подручних полицијских управа у Врању, Лесковцу, Нишу, Зајечару и Новом Саду”, наводе за наш лист из Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине.

У Србији годишње нестану хиљаде хектара шума.

Шумокрадице су под будним оком полиције и инспектора на територији целе земље, а из МУП-а апелују на грађане који су трпели штету да пријаве случајеве надлежној полицијској управи како би инспектори у најкраћем року ухватили и процесуирали осумњичене.

У општини Куршумлија, ситуација је комплекснија.

Око административне линије са Косовом, због упада наоружаних банди шумокрадица са косовске стране, и малобројни мештани који су ту остали свакодневно страхују и за своју безбедност. Нелегална сеча шума у Копненој зони безбедности изражена је већ годинама, а припадници МУП-а који раде у подручјима тих полицијских управа имају озбиљан проблем са пустошењем шума и шумокрадицама. На овом терену угрожена је и фирма „Србијашуме” која одржава шумске пределе.

Према расположивим подацима, прошле године је у Србији илегално исечено 19.205 кубика дрвета и то највише огревног лишћара – 11.722 кубика. Шумокрадице су 2021. биле најактивније у региону јужне и источне Србије где је бесправно посечено 14.380 кубика, док је у региону Шумадије и западне Србије нелегално оборен 3.961 кубик дрвета.

Због пустошења шумског фонда штету трпи и буџет Србије, али и екологија наше земље.

Закон о шумама и Кривични законик предвиђају строге санкције за шумокрадице. Тако су за пустошење шума или шумску крађу запрећене новчана и казна затвора од једне до три године, у зависности од количине обореног дрвета.

У члану 275 законика пише да ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра, казниће се новчано или затвором до једне године.

Ако је дело учињено у намери да се оборено дрво прода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара или ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другој шуми са посебном наменом, учинилац ће бити кажњен новчано или затвором до три године.

Према Закону о шумама, новчане казне за бесправну сечу су од 10.000 до 3.000.000 динара, у зависности од тога да ли шуму сече физичко лице, предузетник или правно лице.

Према Националној инвентури шума Републике Србије из 2009. године укупна површина шума у Србији износи 2.252.400 хектара што је 29,1 одсто од укупне површине територије Србије. Од тога у државном власништву је 1.194.000 хектара или 53 одсто, а у приватном 1.058.400 хектара или 47 процената, наводи се на сајту „Србијашуме”. Шумовитост Србије од 29,1 одсто блиска је светској која износи 30 процената, а знатно је нижа од европске која достиже 46 одсто. Шумовитост у нашој земљи приближна је са шумовитошћу Румуније (28 одсто), Шпаније (28,8), Француске и Грчке (27,9).

Србија се сматра средње шумовитом земљом.

Увећање шумовитости у односу на референтну 1979. износи 5,2 процента, што је свакако имало позитиван утицај на стање и квалитет животне средине у целини, пише на сајту „Србијашуме”. Површина шума у Србији у односу на број становника износи 0,3 хектара по становнику.

На мети крадљиваца и дрва за огрев

Од прошлог до овог септембра све је драстично поскупело, па и дрва за огрев. Кубик је пред крај прошлог лета коштао око 50 евра у просеку док му је тренутна просечна цена око 10.000 динара (од 8.000 до 12.000). Зато и не чуди пораст броја илегалне сече шума, а пре десетак дана је чак забележен и случај крађе дрва из школског дворишта.

Ову „акцију” извели су тинејџери, један 18-годишњак и тројица 16-годишњака из Врања, против којих је полиција поднела кривичне пријаве. Они су из дворишта две основне школе у том граду украли спремна огревна дрва. Како наводе из полиције, тинејџери су прво у ноћи између 12. и 13. септембра украли дрва, складиштена испред котларнице, из једног школског дворишта, а у ноћи између 14. и 15. септембра и из дворишта друге основне школе. Дрва су нађена и враћена школама.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šta EU može da učini za tebe?
Pa kada je ogrevno drvo oko desetak hiljada. Da li je iko živeo u zabludi da seče neće biti? Državnoj administraciji izgleda nije jasno da ako oni ne regulišu odnose u društvu, društvo samo uzima stvar u svoje ruke. Naravno, kazne su samo deo priče, a ne rešenje, kao ni kuknjava preko medija.
Stanislav
A šta u međuvremenu rade inspekcije, policija pa i vojska ako treba? Sve je posao mafije i ne kukajte narodu, vi to sečete, ova vlast, ruku pod ruku sa lokalnim mafijama.
Rade
Sta vrede krivicne prijave kada institucije ne postoje? Mesecima vec zovem komunalnu policiju da ukloni ne registrovano vozilo sa javnog parkinga i nista! U drzavnim strukturama niko nista ne radi! To je cinjenica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.