Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: АТИЛА ПИНТЕР, амбасадор Мађарске у Србији

Постао сам београдски Мађар

Највећи изазов пред нама је долазећа зима, поскупљење и сигурност снабдевања енергентима. Потребно је заједнички планирати и координисати одлуке како би се осигурало да ни индустријска производња ни становништво током зиме не трпе
(Фото: Амбасада Мађарске)

У октобру се навршава осам година откако је амбасадор Мађарске Атила Пинтер у својству дипломатског представника своје државе именован за амбасадора у Србији. У опроштајном интервјуу за „Политику” он подсећа да је у Београду већ радио неколико година раније, између 2003. и 2007, и да је знао где долази, тако да је стигао с великом радошћу. На питање каква је слика која му је остала у сећању тада, по доласку, а са каквим утисцима сада одлази, амбасадор каже да је одмах видео да су се град и земља доста развили током седам година његовог одсуства.

„Додао бих да сам се одлично осећао и током своје претходне дипломатске службе. Оно што је остало непромењиво јесте да су људи у Србији остали пријатељски настројени, непосредни и предусретљиви као и пре. Током осам година проведених овде, Србија, а у оквиру ње и Београд, прошли су кроз веома озбиљне промене. Ауто-путеви су 2014. године досезали тек две државне границе, данас четири, а ускоро ће досегнути још две. У току су озбиљни програми развоја железнице. Пројекат ’Београд на води’ није само атрактиван, већ је омогућио и стварање новог центра града. И још једна битна промена: Србија је од 2014. године постала двоструки олимпијски шампион у ватерполу, а женска кошаркашка репрезентација двоструки шампион Европе. Од срца вам честитам на овим успесима!”, каже амбасадор Пинтер и додаје да је Београд веома погодан за живот, с много паркова, ресторана, кафића.

„Београђани су фантастични људи и било ми је велико задовољство и част да живим међу њима 12 година. Један пријатељ ми је недавно рекао, ти си већ Београђанин, београдски Мађар”, каже амбасадор.

Познато вам је да Србија већ две деценије улаже напоре у придруживању ЕУ, али више није тајна да је на том путу стала, не својом вољом. Такође је очигледно да нас званична Будимпешта здушно подржава у евроинтеграционим процесима. Које су, према вашем мишљењу, главне препреке, и какав исход ви видите за Србију?

Према мојој процени, постоје са једне стране политичке, а са друге стране техничке препреке за бржи напредак процеса. Вреди истаћи да у ЕУ поједине земље чланице подржавају продубљивање интеграција уместо пријема нових чланица. Међутим, Мађарска и неколико земаља са сличним принципима ово питање виде другачије, придајемо му геополитички значај, јер ЕУ укључивањем Србије само може да буде на добитку. Желим да истакнем да у садашњем сазиву Европске комисије функцију комесара задуженог за суседску политику и проширење обавља Оливер Вархељи, који добро познаје Западни Балкан и Србију, тако да сам оптимиста у погледу будућности. Комесар је раније изјавио да сматра својим циљем да се у његовом мандату придружи бар једна држава. Што се тиче техничких услова, видим да Влада Србије и њене надлежне институције обављају значајан посао у смислу реформи које треба наставити. Остају још преговарачка поглавља која чекају на отварање, односно затварање, а у вези с тим сматрам важним да владе држава чланица буду што боље информисане о постигнутим резултатима. Најбоље писмо препоруке је обављен посао.

Да ли се вама чини да су сви напори узалудни уколико Београд не призна независност Косова и Метохије?

Циљ дијалога Београда и Приштине је нормализација односа. Мађарска подржава сваку иницијативу која има за циљ обезбеђивање мира, спокоја и развоја на Западном Балкану. Међутим, на преговарачким странама је да одлуче шта сматрају обострано прихватљивим и шта предлажу као решење овог питања. Мађарска се залаже за споразумно решење.

Лидери Мађарске и Србије Виктор Орбан и Александар Вучић су се договорили да ће Србија моћи у Мађарској да складишти гас. То није мала услуга и није познат данас сличан пример (барем у региону), када је тај енергент једна од највреднијих роба. Зашто је Мађарска пристала на то и који интерес има од тога?

Мађарска је на време почела да пуни складишта. Према томе, потрошња у зимским месецима може се сматрати потпуно покривеном када је у питању Мађарска. Када се Влада Србије обратила Влади Мађарске и упитала за могућност складиштења, не само да смо одговорили потврдно, већ смо и потписали споразум за само 10 радних дана. У основном интересу Мађарске је да Србија буде успешна и продуктивна као суседна држава, а безбедно снабдевање гасом је један од предуслова за то. Такође је важно да билатерални односи никада нису били тако добри као сада, па је било природно да желимо да помогнемо нашем пријатељу на сваки могући начин. Додао бих да је у овом тренутку „Турски ток”, који пролази и кроз Србију, једини и сигуран транзитни правац за Мађарску што се тиче транспорта гаса. Другим речима, упућени смо једни на друге и у погледу снабдевања енергијом.

Премијер Мађарске Виктор Орбан је крајем јула 2018. године изјавио да Србија и Црна Гора припадају не Балкану већ централној Европи. Шта је мислио под тим?

Не бих ипак да тумачим речи премијера, али посматрајући контекст изјаве, видимо да је мађарски председник владе то рекао у вези с придруживањем Србије ЕУ. Према мом мишљењу, централни елемент онога што је премијер рекао је да је „историјски интерес Мађарске да буде у истој политичкој заједници са Србијом”. Размишљајући у овом правцу, могу рећи да је однос мађарског и српског политичког врха последњих година постао веома близак, што није забележено у нашој досадашњој историји. Међутим, систем билатералних односа већ „превазилази сам себе”, а под тим подразумевам да постоји активна сарадња између страна и на мултилатералним форумима. Подржавамо једни другима кандидате у УН, у трећим земљама заједнички користимо дипломатска представништва, а Мађарска се стално консултује са својим партнерима из ЕУ и Вишеградске четворке у вези са Србијом и регионалним питањима. Развој билатералних односа достигао је ниво да можемо остварити сарадњу на вишем нивоу засновану на истим интересима, која ће се ширити на нове форуме. Наравно, ЕУ је у томе на првом месту, јер са сигурношћу могу да кажем да је у интересу Мађарске и уније и то да Србија што пре добије пуноправно чланство. То би нам само отворило даље могућности, имали бисмо заједнички приступ новим ресурсима, које бисмо могли првенствено да користимо за добробит наших грађана.

Током прошлонедељне посете премијера Виктора Орбана одликовала га је наша и црквена и световна власт као изузетног пријатеља. Премијер је рекао да сматра да одликовање није добио због оног што је до сада учинио, већ за оно што ће убудуће чинити за српско-мађарско пријатељство. Шта ви видите као изазове и на чему би у нашим билатералним односима још требало да се ради?

Јасна политичка намера је даљи развој мађарско-српских односа. Највећи изазов пред нама је надолазећа зима, поскупљење и сигурност снабдевања енергентима. Потребно је заједнички планирати и координисати одлуке како би се осигурало да ни индустријска производња ни становништво током зиме не трпе последице енергетске кризе европских размера. Наше земље сарађују да би се то обезбедило, што показује и раније поменути уговор о складиштењу природног гаса. Према мом досадашњем искуству, мађарско-српска сарадња је добро проверена у кризним ситуацијама последњих година (миграција, епидемија вируса корона). Што се тиче будућности, циљ је да се наставе већ започете иницијативе. У септембру 2021. године, владе Мађарске и Србије су у Будимпешти закључиле стратешки споразум, чија је суштина свеобухватно развијање наших односа, обухватајући више стручних области. То укључује политичке односе и политички систем ЕУ, енергетику, инфраструктуру, трговину, улагања, као и образовну и културну сарадњу. Према мојој процени, још увек постоје велике могућности у енергетским пројектима који су тренутно веома актуелни. Имамо још посла у овој области, али верујем да смо на добром путу.

Шта ћете препоручити вашем наследнику?

Да се добро осећа у Београду. Сигурно ће имати много посла, али заузврат може бити део великих успеха и озбиљних признања. Антрфиле

За сада не повлачимо признање Косова

Када већ говоримо о нашим лидерима, евидентно је да они (али и цела политичка руководства обеју држава) наглашавају да су свеукупни односи Србије и Мађарске на историјском нивоу. Да ли је могућа ревизија става Мађарске по питању Косова и Метохије, јер врх Србије каже да има осам повлачења признања независности наше јужне покрајине?

За сада, ревизија мађарског става није на дневном реду. По том питању заузимамо став пун разумевања, што смо успели јасно да ставимо до знања и нашим српским пријатељима. Мађарска је одговорна за судбину Мађара који живе ван наших граница, што деценијама представља основни стуб наше спољне политике. Морамо да доносимо политичке одлуке имајући то у виду, али ово једно питање не може засенити наше билатералне односе са Београдом. Према мом мишљењу, важније је то каква је пресудна промена постигнута у односима Србије и Мађарске у последњој деценији и могу са сигурношћу да кажем да међу нама годинама нема отворених политичких питања.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.