Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Нуклеарна зима у Украјини

Лансирање руске интерконтиненталне ракете „јарс” (Фото: Бета-АП/Министарство одбране Руске Федерације)

Воз је кренуо и неће се зауставити – нема сумње да ће Москва спровести оно што је најавила, припојити делове Украјине у којима је у току референдум о томе, као и појачати војну одбрану, како то у Кремљу виде, нових територија Руске Федерације. Изјашњавање грађана самопроглашених Луганске народне републике и Доњецке народне републике, као и области Запорожја и Херсона, за Русију је правни основ за следеће потезе. Такав след догађаја био је и на почетку рата – прво је Москва признала ЛНР и ДНР, а одмах затим је покренула напад на Украјину.

После проглашења делимичне мобилизације у Русији, у Украјину ће бити послата бројна војска, много већа од оне које чине професионалци који тамо ратују већ седам месеци. Није то само промена односа снага на терену, већ је то и, после референдума о припајању нових територија, нови приступ рату из руског угла. То више није специјална војна операција у ЛНР-у, ДНР-у и Украјини, већ одбрана свог тла. И браниће га као што би то радили и за, на пример, балтичку енклаву Калињинград или острво Сахалин на Далеком истоку, територије које су се у Русији (СССР-у) нашле после Другог светског рата.

СВЕ ИЛИ НИШТА: Руска мобилизација узнемирила је свет скоро исто као и напад на Украјину 24. фебруара ове године. Реч је о потезу којим су подигнути улози у овој геополитичкој игри, неки би рекли да је председник Владимир Путин, суочен са украјинским одлучним отпором и успешном контраофанзивом код Харкова, заиграо на све или ништа јер Русија, ако жели да остане светска сила, не сме да изгуби.

Њено нуклеарно оружје је далеко од фронта, укључујући и оно споразумно дислоцирано из Украјине по распаду СССР-а, али се све чешће помиње. Неће ваљда да буде употребљено, као она пушка која се појављује у првом чину представе да би опалила у последњем?

Москва, као и свака нуклеарна сила, атомски арсенал користи као средство одвраћања. И сада, као и у неким ранијим ратовима, спекулише се о употреби нуклеарних бомби мање снаге, које не би означиле судњи дан за човечанство, већ би омогућиле неку тактичку предност уз неизбежне радиоактивне последице. Али, Русија нема војних ни било каквих разлога да га користи у Украјини, поред толико опција конвенционалног ратовања које нису искоришћене, а једна од њих је свакако делимична мобилизација. Уосталом, која нација и њен лидер би преузели историјску одговорност за прву употребу нуклеарног наоружања после Хирошиме и Нагасакија 1945. године?

КО ГАЂА РЕАКТОРЕ: Атомска опасност ипак постоји, али је она везана за украјинске нуклеарне електране (НЕ) и могуће хаварије њихових реактора које би биле последице ратних дејстава. Први пут такви стратешки енергетски објекти су се нашли на линији фронта. Ових дана гранате падају око НЕ „Јужноукрајинска” код Николајева. И Чернобиљ, поприште највеће мирнодопске атомске катастрофе 1986. године је био захваћен војним акцијама, Руси су га заузели и, по одустајању од продора на кијевском правцу, напустили.

Руска војска држи под својом контролом НЕ „Запорожје” са шест реактора код Енергодара, највећу нуклеарку у Европи. У њој и даље раде стручњаци украјинског „Енергоатома”, а присутна је и инспекција Међународне организације за атомску енергију. То је разуман приступ у ратним временима, али и око ове електране често падају гранате. Зараћене стране, које користе исту артиљерију, па је тешко утврдити одговорност, међусобно се оптужују за те нападе. Ко је толико безобзиран и ризикује нови Чернобиљ само да би у светској јавности оцрнио противника? Руси који гађају своје или Украјинци који ризикују нову нуклеарну катастрофу у својој земљи? У сваком случају то довољно говори о мотивацији и улозима у овом сукобу.

Шта ће се на украјинском ратишту дешавати током предстојеће зиме? Многи аналитичари сматрају да ће оружана дејства утихнути, да ће се зараћене стране укопати, утврдити положаје и прећи на позициони рат. Када је у фебруару почео овај сукоб, дакле у зиму, тврдили су да Путину „цури време” јер ће се непрегледне украјинске равнице одмрзнути и да ће руски тенкови заглибити у блату.

РАТ И СЕЋАЊА: Има различитих промишљања на тему утицај годишњег доба на ратовање, али чини се да многи у њиховом јавном изношењу пренебрегавају новију историју, совјетско војно искуство које баштине и Руси и Украјинци. СССР је у зиму 1939/40. године покренуо рат против Финске. Хелсинки је пружио жилав отпор, Москва је претрпела велике губитке, али је мировним споразумом задржала део финске територије. Поређење Зимског рата, како се у историји назива тај конфликт, са овим у Украјини не би било баш адекватно, али неке сличности постоје.

У Другом светском рату највеће совјетске победе добијене су по снегу у зимским месецима, под Москвом крајем 1941. и у Стаљинграду на самом почетку 1943. године. Наравно, временски услови утичу на ратовање, али, осим у краткотрајним екстремним околностима, не заустављају војске. Штавише, зима је прилика за изненадни напад на „укопаног” непријатеља, посебно у сложеним временским условима који ограничавају употребу ваздухопловства.

Савремена технологија ипак није свемоћна, читаоци средњих генерација и старији ће се сетити да је током НАТО агресије на СР Југославију, у време лоших метеоролошких услова, пре свега облачности, било мање ваздушних удара. А тај рат никако не можемо заборавити када је реч о сукобу у Украјини, не само због војнотехничких паралела, већ пре свега у светлу кршења међународног права, воље великих сила и нарушавања територијалног интегритета.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mr Ljuba
Mislim da je posteno reci “u Evropi” a ne samo u Ukrajini, naravno ako rakete predju rusku granicu.
Mile
Nazalost bice je...
Sibirko
Šta je babi milo...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.