Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: КРИСТИЈАН МУНЂИЈУ, румунски редитељ

Себичност је први механизам преживљавања

Главни јунак мог филма вратио се у Трансилванију из Немачке јер су га тамо називали Ромом уместо Румуном, Немцима је то све истоФото Д. Лакић
(Фото Дубравка Лакић)

Румунски сценариста, редитељ и продуцент Кристијан Мунђију, вишеструки добитник канских „палми” за филмове „Четири месеца, три недеље и два дана”, „Матура” и „Иза брда”, носилац номинације за Оскар за најбољи страни филм, освајач тзв. европског Оскара – годишње награде Европске академије за филм и победничког „Златног торња” на овогодишњем Палићком фестивалу за филм „Магнетна резонанца”, дочекан је са радошћу и поштовањем и на 70. Сан Себастијан фестивалу.

У програму „Бисери”, у којем се приказују берлински, кански и венецијански лауреати, Мунђијуова „Магнетна резонанца” има посебно место, као сложен и потресан филм о (глобалистичким) капиталистичким и миграцијским пукотинама у савременом друштву, оличеним на примеру (истинитих) догађања у једном малом месту у иначе мултиетничкој Трансилванији. Мунђију за „Политику” каже да му је намера била да покаже како се „превише ствари дешава пребрзо да бисмо их схватили и прихватили”, да живимо у свету предрасуда и да је емпатија према невољницима и дошљацима често само шупља реч.

Овај ваш филм није баш оптимистичан поглед на Румунију и на Европу?

Чак и ако ово није баш оптимистичан поглед на Европу, Румунију и свет, искрен је. Говорим о нашој души и нисам оптимиста у вези с тим. Желео сам да покажем да можеш да исправиш ствари тек након што сазнаш истину и пустиш људе да говоре. Оно што је политичка коректност учинила за нас јесте то да никада ништа дубоко није променила. То је само спречило људе да виде оно у шта верују, а верују у исту ствар. Коначно, видели смо и брегзит и успон Мари Ле Пен у Француској и питали се: „О, мој Боже, како је ово могуће?”, а видите да јесте. СKriлушате људе и покушавате да се позабавите стварним проблемима, а не да вас заведе теоријски модел о томе колико смо пријатељски расположени и колико смо емпатични као људска бића. Заправо, понекад то и нисмо.

Догађа се реч која показује колико нам је мало потребно да бисмо идентификовали анатомију других?

Овде говоримо о двоје људи који говоре прилично истим језиком, имају исту позадину, исту културу, а из дана у дан људи се убијају, силују, муче, веома су насилни. Како је то могуће? Зашто? Немојте ми рећи да постоји одговорност само једног човека. Ствари су много шире. Сви користимо толико стереотипа о другима, а због нашег природног капацитета, да другог видимо пре свега као непријатеља, само гледамо да ли ће и ко преживети.

Ваш филм задире у питања европског неповерења у мигранте, у често ирационални страх од других и другачијих?

Мој главни јунак се у Трансилванију вратио из Немачке јер су га тамо називали Ромом уместо Румуном, Немцима је то све исто. Иако је као Румун грађанин Европске уније, он је тамо сматран мигрантом и изједначаван са њима. Пре него што је била проглашена пандемија ковида догодио се прави инцидент у једном селу у Трансилванији, насељеном углавном Мађарима, што је веома слично ономе што сте видели у филму и у вези је са страним радницима. Заиста је једна локална пекара ангажовала неколико Шриланчана као раднике и заиста је заједница је била против тога. Они су имали јавни скуп, оштро се противећи дошљацима, показујући отворено нетрпељивост и стигматизујући их на начин који сте видели у филму.

Шта сте ви заправо скенирали овом вашом филмском магнетном резонанцом?

Зато што је филм у принципу увек апстрактна творевина, његово значење није истоветно за све. Једном значи једно, другом нешто друго и зато у овом филму не тумачим превише ствари и много тога није у мојим рукама. Али, у суштини, то је скенирање мозга. Овај филм говори о радиографском снимку друштва и нашег мозга, нашег понашања, о неопходности да се с времена на време то истражи, јер мислим да је неопходно.

У филму сте пронашли место и за лик Француза који је стално збуњен?

Највише су збуњени они који живе са изграђеним идејама о томе какве ствари треба да буду, а не какве јесу. Разлике између дивног театарског плана који пројектујемо широм Европе и реалне ситуације коју видите, када се дубоко увучете у једну веома традиционално укорењену заједницу, велике су. Људи из таквих заједница не разумеју одакле долазе све те вредности које им се сада намећу. Сматрао сам да је добро имати у филму неколико перспектива које говоре и о нуспојавама глобализације. Једна од тачки гледишта је и она од тог Француза који наравно не заступа мишљење свеукупних својих земљака.

Један од многих „миграната” у етнички мешовитој заједници је и стари локални свештеник, отац Ото, који је заправо Немац?

Отац Ото је за мене занимљив лик, зато што је и он мало збуњен догађајима. Није да на њега политичке промене и теме о етничкој припадности не утичу, али он није свестан да је и сам тиме погођен.

Чињеница да он нема мишљење или да има погрешно мишљење утицаће на његов живот на терену. На крају, можете се слагати само са људима који имају исто мишљење као ви, али је он свакако занимљив лик јер је и он „мешанац” као и сви ми. Јер, шта значи национализам? Ако урадимо ДНК тест можемо ли са сигурношћу да тврдимо да смо стопостотни Немци, Румуни, Срби, Французи? Милион је година откако смо се сви изукрштали и зато не можемо рећи да смо нешто посебно само тог дана када тврдимо да смо велики националисти.

Постоји и страх од неприхватања од стране других?

Из те перспективе мој филм говори много о потреби да вас група прихвати, али разлика између прихватања етничке припадности, расе и вере и суптилнијих ствари, о дељењу заједничког погледа, о вредностима у животу често је огромна. Уз то, не заборавите, себичност је први механизам преживљавања.

Постоји ли начин за поправку вашег личног песимизма?

Волео бих да будем оптимистичнији. Чињеница да то тренутно нисам не значи да не покушавам да урадим све што могу. Сви ми имамо дужност да покушамо да урадимо шта год можемо да нам мир опстане у свету. Али, увек виси и оно питање ко ће последњи угасити светло? Колико се ми на свету међусобно заправо познајемо? Филм „Магнетна резонанца” полази и од ове идеје да тако мало знамо једни о другима. Не знамо много о томе шта се дешава у Африци, у Азији. Шта знамо о муслиманима? Шта знамо о сукобима између сунита и шиита, зашто смо толико емпатични према овој речи Украјина, зашто нас није брига за ове људе које убијају у Африци? Можемо ли због тог незнања живети даље? Наравно да можемо, али сада смо под стресом што ти људи о којима ништа не знамо живе поред наших врата. У реду, значи потребан је баланс између знања и себичности и онога шта можете лично да урадите. Увек сам за то да се нешто уради, било кроз културу и образовање, било лично, али не могу да будем превелики оптимиста.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.