Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска кошарка, далеко од правог пута

Уверење да смо „земља кошарке” омча је око врата коју што пре треба смакнути. – Без правог система и континуитета на свим нивоима нема успеха, а Шпанци су нас подсетили како се некада радило. – Време је за корените промене

Једно погрешно уверење и по ко зна који пут велика очекивања без покрића „треснула” су овдашњу јавност после још једног у низу неуспеха српских кошаркаша на неком великом такмичењу. У Чешку су испраћени као „зицер” прваци, са најбољим НБА кошаркашем Николом Јокићем, његовим европским панданом Василијем Мицићем и селектором који је освајао светско и континентално злато Светиславом Пешићем, али авај... На првом елиминационом кораку, после шетње кроз групну фазу, Италијани су нам још једном „отворили очи” и послали првог фаворита кући већ у осмини финала.

Погрешно уверење је да је Србија „земља кошарке”. То наслеђе некадашњих држава (Југославије и Србије и Црне Горе) омча је око врата коју треба што пре смакнути, освестити се и кренути отпочетка. Једноставно, нема аргумената да се припише земљи која датира од 2006, јер у 15 кошаркашких година самосталности, никада нисмо били ни светски ни европски прваци, штавише, на 11 великих такмичења освојили смо тек четири одличја, сва сребрног сјаја. Из ове заблуде настала је и друга несрећна околност, да се преко сваког кикса прелази олако и без задирања у суштину, па се највећи (нереални) апетити заслепљене спортске јавности стављају актерима као додатни терет на леђа.

Оно „земља кошарке” једино се у овом миленијуму, наравно Американци су изузетак, може приписати Шпанцима. „Фурија” је после финала Евробаскета у Берлину против Француске објединила светску и континенталну титулу, што је пре ње у овом веку урадила још само Југославија (2001. и 2002). Шпанска ера зачета је још 1999. године на Светском јуниорском првенству у Лисабону (Југославија тада планетарни првак), када је на сцену ступила златна генерација на челу са Пау Гасолом, Наваром, Рејесом, Кабезасом и Бернијем Родригезом. Од тада, само на једном од 11 европских издања нису били на победничком постољу (2005), ма у каквом саставу играли. Освојили су четири злата и по три сребра и бронзе. Уз то, два пута су пригрлили светску круну, а имају и два олимпијска сребра и бронзу.

„Ако некога не можеш да победиш, придружи му се.” Шпанци нису из кукавичлука и очаја због доминације југословенске кошарке две деценије уназад и страшног страдања у међусобним дуелима одлучили да баце своје дотадашње кошаркашке идеје и ставове. Једноставно су схватили како треба поставити систем, њиме руководити у континуитету, стручно вршити селекцију и створити базу из које ће се у будућности црпети асови који доносе медаље. Копија је тако постала боља од оригинала. У прилог њиховој доминацији говори и следећи податак. Само у 2022. шпанске репрезентативне селекције играле су девет финала. Мушке су освојиле злато у сениорској конкуренцији У-20 и У-18, а сребро У-17 и У-16. Србије нема на мапи ни близу постоља. Систем и континуитет су кључне речи, мада не треба занемарити ни значај и утицај клупских домета и јачину лига, а пре свега утицај Савеза. Шпански клубови су у овом веку четири пута освајали Евролигу (шест финалиста) и седам пута Еврокуп (још седам финалиста). Два најбоља српска, Партизан и Црвена звезда, остали су на нивоу зараћених племена.

За то време српска кошарка је углавном лутала, мењала председнике (Горан Кнежевић, Драган Капичић, Драган Ђилас и Предраг Даниловић) и селекторе (Зоран Славнић, Душан Ивковић, Александар Ђорђевић, Игор Кокошков и Светислав Пешић), али углавном ништа суштински када је реч о систему, стратегији, струци, стварању базе, селекцији и визији игре. Олако смо „потрошили” људе који су имали идеје и успехе (Бодирога и Ђорђевић) неке прерано отписали (Игор Кокошков и Милош Теодосић), а што је најгоре, „слепилу” нема краја. Неуспех на Евробаскету поново је стављен у фасциклу „лош дан”, а иза кривине нас чека још једно могуће велико разочарање, да после трећег олимпијског турнира пропустимо и први светски.

Зато се треба вратити на место почетка кризе наше кошарке. Као организатори Евробаскета 2005, испали смо такође у осмини финала (Француска), са тимом који је по именима био међу најквалитетнијим икад (Бодирога, Миличић, Авдаловић, Радмановић, Ракочевић, Шћепановић, Јарић, Ребрача, Крстић, Милојевић, Гуровић, Томашевић – селектор Жељко Обрадовић). Матрица неуспеха је скоро слична. Врхунски играчи, најтрофејнији европски тренер, пуно поверење јавности и злато као једно мерило реалности!

Шта доводи до трона најбоље је објаснио селектор победник – Серђо Скариоло. Шпанија је званично била осми фаворит, са тимом по именима најслабијим у последње две деценије. Титулу Грцима није донео Јанис Адетокумбо, Словенији Лука Дончић, ни Србији Никола Јокић. Већ Шпанији систем, континуитет, јак савез и бирани људи у њему, рад и припрема, енергија, психологија и добра тимска хемија. Просудите шта од свега овога је красило наш тим и колики удео у неуспеху је на летаргичном матичном савезу. Нема дилеме, далеко смо од правог пута, време је за корените промене.

Србија на великим такмичењима

2007. (ЕП) – 13. место (селектор Зоран Славнић)

2009. (ЕП) – сребрна медаља (Душан Ивковић)

2010. (СП) – 4. место (Душан Ивковић)

2011. (ЕП) – 8. место (Душан Ивковић)

2013. (ЕП) – 7. место (Душан Ивковић)

2014. (СП) – сребрна медаља (Александар Ђорђевић)

2015. (ЕП) – 4. место (Александар Ђорђевић)

2016. (ОИ) – сребрна медаља (Александар Ђорђевић)

2017. (ЕП) – сребрна медаља (Александар Ђорђевић)

2019. (СП) – 5. место (Александар Ђорђевић)

2022. (ЕП) – 9. место (Светислав Пешић)

Напомена: Нисмо се квалификовали за олимпијске турнире 2008, 2012. и 2021. године.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Elem
Ali smo zato igrali najlepsu kosarku, kao Federer tenis.
Milanko
Paspalja za selektora.
Maxim
Tako ti je to sa somborskim ergelašima...
M
Svako treba da radi svoj posao. Ako ne zna ili nece - neka se skloni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.