Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Бити рационалан у ери глобалних сукоба

Када би се прихватали ставови с друштвених мрежа, ми бисмо увелико по Србији имали ратну зону, јер читајући оно што се тамо пише рекао бих да су сви твитераши спремни да јуначки изгину за Русију или Украјину
(Pixabay)

Како се глобални сукоб приближава нашим дверима, тако немали део јавности своје политичке погледе базира искључиво кроз навијачке емоције. Несумњиво, код већег дела јавности, посебне крајње опредељене, тј. екстремне, руска страна апсолутно доминира. Но, бар што се тиче екстремизма, тзв. прозападна опција, у овом случају проукрајинска, нимало не заостаје. Радикална подељеност ова два екстрема највише главобоља задаје властима. За сада се то некако и контролише, јер ни једна, ни друга страна немају критичну масу за било шта озбиљније, али имају невероватну моћ преламања и застрашивања рационалних људи која се одвија по принципу – Знаш ли ти шта ће бити ако наши победе? Ти „наши” свакако нису Срби, већ једна од глобалних сила која се тренутно млате на простору Украјине са све израженијом жељом да своје сукобе прошире широм света, па и ка нама. Обе стране на тај начин придобијају за себе нове навијаче и круне тренутно највећу опцију, игром случаја владајућу, која се из петних жила упиње да се што више у овом глобалном сукобу правимо мртви дубоко свесна да је свако сврставање озбиљан проблем за Србију.

Главни фронт сукобљених страна су друштвене мреже, с посебним фокусом на „Твитер” као доминантној мрежи за изношење најгорих могућих увреда, претњи и ставова препуних мржње према неистомишљеницима. „Твитер” је у овом моменту вербални харковски фронт у коме не постоји могућност било каквог изношења здраворазумског и помиритељског става. Наравно, ова платформа је одлична и за пуштање разноразних дезинформација које пропагандна одељења разних обавештајних служби широм света креативно осмишљавају. Ипак, баш је „Твитер” показао и један невероватан феномен, а то је да ко год покуша да иступи с неким реалним ставом тај буде осуђен и разапет од обе стране подједнако. Баш та чињеница показује једну врло битну константу, а то је да радикално опредељене личности, без обзира на то колико се мрзе међусобно, ипак имају једног архинепријатеља против кога се заједнички борбе – човека с нормалним погледима. Њима је апсолутно неприхватљива било каква нормалност у политичкој дискусији, јер екстремисти се ту не сналазе. Било ко да им се супротстави разумним погледом лако их побеђује, јер буку и галаму разум увек победи. Проблем разумних је што морају да истрају и да буду упорни у својим настојањима, што је ужасно тешко, јер претходно морају да отрпе салве увреда, претњи, псовања и омаловажавања, што је објективно ретко ко спреман да чини. Посебно је то изражено на друштвеним мрежама, где се пристојни људи повлаче пред најездом непристојних и слабо образованих, сматрајући да је расправа њима губљење времена. То је наравно грешка, јер препуштање да у било ком простору доминира примитивизам, екстреман поглед, вређање, изношење фејк вести, једнако је признавању пораза. Препуштање радикалним елементима да доминирају у политичкој дискусији доводи нас до озбиљних друштвених проблема, али и до проблема који могу имати несагледиве последице по Србију на међународном плану. Отуда, у ери глобалних сукоба који нам куцају на врата, борба против таквих ставова мора да буде константа. Само упорност у борби за пристојну Србију може да нас доведе до зелене гране. Данас бити рационалан је паклено тешко, но мора се подићи свест код људи да је све друго сигуран пут у амбис.

Признајем, ово што пишем је на неки начин донкихотовски, али политика се мора што више да одвоји од друштвених мрежа у смислу руковођења одређеним процесима. Када би се прихватали ставови с друштвених мрежа, ми бисмо увелико по Србији имали ратну зону, јер читајући оно што се тамо пише рекао бих да су сви твитераши спремни да јуначки изгину за Русију или Украјину. Наравно, најлакше је бити неодговоран из собе за неким лаптопом или смарт телефоном и пискарати којештарије, али огроман је проблем када те којештарије постају доминирајући став, а на друштвеним мрежама оне то увелико јесу. Зато је врло важно да шире грађанство схвати да су све друштвене мреже, посебно „Твитер”, ипак платформе за интернет ратнике, а никако за рационално сагледавање политичких прилика. Друштвене мреже никако не смеју да диктирају политику, а сви озбиљни људи никако не би смели да повлађују особама које смисао свог живота виде у писању по „Твитеру” или „Фејсбуку”. Но, ово може да буде позив разумном свету да се на друштвеним мрежама супротстави неразумним људима, што би, рецимо, значило да се покрене на свим могућим платформама једна одлучна битка и широки фронт борбе за Србију и њене интересе, а не за Русију или НАТО. Упорност у борби за рационалне погледе је наш пут ка победи.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Ово ми се допало: Друштвене мреже никако не смеју да диктирају политику, а сви озбиљни људи никако не би смели да повлађују особама које смисао свог живота виде у писању по „Твитеру” или „Фејсбуку”.
Киза
Занимљиво. Једини проблемчић (који демантује написано) је тај што СВИ амерички, европски, руски и балкански политичари чак и пре него што се огласе званичном каналима, огласе свој став, мишљење или намере управо на друштвеним мрежама, најчешће баш на Твитеру! Иначе, ако Србија не види да је ЕУ испуштена цигарета и да је Русија та која се бори за равнотежу у свету те да је ТО "пут ка победи", онда би ми требало озбиљно да се запитамо куда то у ствари идемо и где нас воде? Само питам...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.