Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европска централна банка очекује значајно успоравање пословних активности у еврозони

(Фото Бета/АП)

ФРАНКФУРТ - Председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила је данас у Европском парламенту да економски изгледи у еврозони постају „мрачнији” и да ће се пословна активност, према њеним очекивања, „значајно успорити” у наредним месецима с обзиром да високе цене енергената и хране, потакнуте ратом у Украјини, смањују куповну моћ потрошача.

Основни сценарио којег се ЕЦБ држи је предвиђање смањеног економског раста, рекла је Лагардова али је додала да су неке претпоставке на којима се то предвиђање заснива, попут преосталих залиха руског гаса - „превазиђене дешавањима”.

Председница ЕЦБ је такође рекла да ће следећа година „сигурно бити тешка” и да ће прва три месеца 2023. године „сасвим сигурно бити негативна”, с обзиром да ЕЦБ верује „да ће и четврти квартал 2022. године такође бити негативан.

Два узастопна квартала негативних економских резултата сматрају се рецесијом, а многи економисти предвиђају да ће еврозона ући у рецесију крајем ове и почетком следеће године.

Лагардова је, међутим, рекла да према основном сценарију ЕЦБ раст неће постати постати негативан, али да би много мрачнији, најгори сценарио укључивао рецесију у 2023. године. Према том најгорем сценарију, Русија би сасвим прекинула доставу природног гаса Европи.

Према њеним речима, основни сценарио, направљен пре но што је Русија прекинула доставу гаса Немачкој кроз гасовод Северни ток 1, превиђао раст од 0,9 одсто у наредној години, док мрачније предвиђање указује на пад од 0,9 одсто.

Како је рекла, њено лично предвиђање је да ће стварне бројке бити „негде између” и да ће више тога бити познато када ЕЦБ у децембру објави своја нова предвиђања.

Лагардова је позвала владе у еврозони да програме економске помоћи усмере онима којима је та помоћ најпотребнија и додала да њено прекомерно дељење неће помоћи у сузбијању инфлацијем преноси Бета.

Руска државна економска компанија Гаспром која управља доставом природног гаса Европи постојано смањује доток овог енергента, и он сада износи тек делић количина које су испоручиване пре но што је Русија напала Украјину, а Европска унија јој због увела санкције.

Европски званичници сматрају да смањивање дотока гаса представља енергетску уцену са циљем повлачења подршке Украјини и укидања санкција Русији.

Понешто руског гаса још тече ка Европи кроз гасоводе који пролазе кроз Украјину и Турску.

Европа је изложенија економским последицама рата у Украјини од других глобалних економија попут САД и Кине, и то зато што се Европа деценијама ослањала на Русију као свог главног снабдевача нафтом и гасом.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.