Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је у Босни „исламофоб”, а ко „расиста”

Млада генерација бошњачких идеолога у западној јавности предано подгрева стереотипе о Србима као народу предодређеном за мржњу Бошњака, што подупиру и лидери из Сарајева
Испред џамије у Сарајеву (Фото EPA-EFE/Fehim Demir)

Од нашег сталног дописника

Бањалука То што Жељко Комшић вероватно није разумео иронију Милорада Додика, који је говорећи о неодрживости суживота муслимана и хришћана намерно употребио реч „коегзистенција”– јасно правећи језичку акробатику како би онима који се први јаве да осуде његову изјаву натрљао на нос речи које је у ствари записао Алија Изетбеговић – можда је тек мање важан део који говори о друштвеној раслојености у односу на други део поруке у којој хрватски члан Председништва БиХ негде налази упориште за тврдње како политичког лидера Срба из БиХ и Зорана Милановића „повезује мржња према исламу и исламском свету”.

Тезе о исламофобији, која тобож станује у Загребу и Бањалуци, долазе недуго после посете Реџепа Тајипа Ердогана, који је у Сарајеву описивао Запад као део света који жели да „поцепа муслимане” и Милановићевог довођења у питање наратива о дешавањима у Сребреници у јулу 1995. године.

Ипак, Комшић, који је до фотеље дошао тако што је преварио и надгласао један конститутивни народ и који ради све да такве „стратешке инструменте” задржи у рукама Сарајева, „фашизам и нацизам” у ствари проналази код политичких вођа у Загребу и Бањалуци. Осуђује Додикове изјаве, који је говорећи о оном што заиста мисли – да БиХ нема перспективу – искористио и речи о „немогућности коегзистенције”, како је Алија Изетбеговић описивао пут до Босне која ће постати земља тек када муслимани демографски надвладају друге народе, што се у данашњем вокабулару, по оценама српске и хрватске јавности назива „грађанским моделом”.

С друге стране јавности у РС се сећа како је Српска минулих деценија под атмосфером коју и данас распирује Комшић остајала без уставних ингеренција, док хрватски званичници све храбрије по свету иступају са ставовима о неопходности „демонополизације” БиХ од Бошњака.

Речи Комшића можда би се могле разумети као део фолклора који је типичан за предизборно време, или као подизање температуре због бољих почетних позиција пред реформу изборног законодавства и могућу интервенцију (не)именованог супервизора Кристијана Шмита, али сумњу и страхове изазива постојање мање видљивих идеологија и бошњачких интелектуалаца који Србе у свету и даље предано представљају онаквима како то сугерише и хрватски члан председништва.

Бошњачки интелектуалци, а посебно они из млађе генерације, покушавају да овековече стереотипе о Србима тако што у медијима, махом онима на енглеском језику, истрајавају на тезама које понекада попримају и расистичке примесе.

На пример, у недавно објављеном тексту у „Њу лајнс магазину” бошњачки политиколог и писац Јасмин Мујановић покушава да „докаже” тезу по којој Срби већ два века у основи своје политике имају истребљење Бошњака, јер их сматрају заостатком Отоманске империје, то јест „нерешеним проблемом Турака”, а пре свега Бошњака у БиХ и Албанаца на КиМ.

Десничарска теорија хришћана коју „раскринкава” Мујановић, налази се, каже, и у Младићевом пројекту и позната је западној крајњој десници: „муслимани воде демографски рат против белих хришћанских Европљана настојећи да замене њихову цивилизацију”. А „одбрана западне цивилизације”, као такве, захтева конфронтацију с „освајачима”, препричава Мујановић логику теорије која је, верује он, нарочито инспирисала Србе и у минулом рату.

Наиме, знајући да Мујановић није усамљен у ширењу пропаганде јер у Сарајеву „пазе и негују” интелектуалце који делају на Западу, очигледно је да је новија генерација муслиманских политиколога у налету екстремизма одлучила да се позабави Србима формирајући нови правац напада и криминализације Срба, представљајући српски народ као главног непријатеља не само Бошњака, већ и света, јер су политике Београда и Бањалуке тобож инспирација светским десничарима и исламофобима.

У те по некима расистичке тезе Мујановића, којег похвалама обасипа и директор Меморијалног центра у Поточарима, Емир Суљагић, дајући му комплименте да је узданица млађе генерације Бошњака и да је вредан сваке пажње, аутор текста у „Њу лајнс магазину” потом уплиће и Запад (донекле слично као и словеначки режисер Зупанич), а посебно десне кругове у Европи и Америци, тврдећи како наводна такозвана теорија „велике замене” заправо има своје корене на Балкану.

Није искључено да ће део овдашње јавности бити склон да Мујановићеве тезе одбаци као булажњење фрустрираног нижеразредног бошњачког интелектуалца, који се труди да се пробије у прве редове борбе против „исламофобије”, али ће се и они „либералнији кругови” вероватно морати сагласити са тим да су његове тезе, ипак, далеко опасније од бесмислица попут филма „Сарајево сафари”, па би њихово потцењивање у дугорочној перспективи можда могло ићи само на српску штету.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rade
Nema vise oprosta ni pomirenja sa Srpske strane. Nema vise bratsva i jedinstva kao nakon Jasenovca. Gotovo je. Pomirite se s tim. Od sada pa na vijeke vijekova Srbi rade i misle iskljucivo o sebi.
PSA
Samo ste delimično u pravu. Ne može se budućnost praviti na mržnji. Dakle oprost i pomirenje da, Hrišćani smo, većinom, ali glegamo svoja posla a njima srećan put.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.