Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАРЈАН ЗАБРЧАНЕЦ, координатор „Отвореног Балкана” у Влади РСМ

Регионално повезивање решава енергетску кризу за 12 милиона грађана

Ускоро ће бити активирани заједнички идентификациони број за грађане Србије, Албаније и РС Македоније захваљујући коме ће моћи несметано да раде у приватном сектору у било којој од ове три државе
Марјан Забрчанец (Фото: Влада РСМ

Специјално за „Политику”

Почетком септембра Београд је био домаћин првог међународног сајма вина, хране и туризма у организацији „Отвореног Балкана”. Том приликом лидери иницијативе Александар Вучић, председник Србије, и премијери Северне Македоније и Албаније, Димитар Ковачевски и Еди Рама, сложно су најавили још чвршћу економску сарадњу и перспективни пут својих земаља ка ЕУ.

О снази и циљевима „Отвореног Балкана” и путевима које овај формат отвара својим грађанима у превазилажењу бројних изазова с којима се суочава свет Марјан Забрчанец, координатор ове регионалне иницијативе у Влади Републике Северне Македоније, за „Политику” каже: – „Отворени Балкан” има јасну политику отворених врата, позив за Црну Гору, Босну и Херцеговину и за Косово константно је активан, а већ се примећује да интерес за сарадњу показују и земље чланице ЕУ, као што су Грчка, Турска и Мађарска.

– Односи између Србије и Албаније најбољи је досад, а исто важи и за односе између Републике Северне Македоније и Албаније. „Отворен Балкан” ускоро добија ОБ ИД број, захваљујући коме ће грађани моћи несметано да радe у приватном сектору у било којој од ове три државе – објашњава Забрчанец.

Један од циљева „Отвореног Балкана” јесте стварање јединственог тржишта земаља западног Балкана. Коју је улогу у томе имала Винска визија „Отвореног Балкана”? Који су даљи кораци ка унапређењу економског аспекта?

Значајан искорак је направљен и формирањем радне групе чији је циљ оснивање заједничке агенције за инвестиције „Отвореног Балкана”, а која је прве сусрете остварила управо за време сајма. Започет је процес стварања јединственог инвестиционог портфолија као тржиште од преко 12 милиона грађана са свим људским, економским и природним потенцијалима које поседују државе заједно. Циљ је јасан: да се понудимо великим инвеститорима из САД, као и да привучемо ЕУ и свет као регион у којем могу да шире своје пословне подухвате.

Како бисте дефинисали политичку агенду „Отвореног Балкана”?

Формат има јасан политички циљ, а то је да свака од земаља западног Балкана постане чланица ЕУ. Ова иницијатива је пре свега европска и не може да буде замена за ЕУ. Сматрам и да су односи између Србије и Албаније најбољи досад, а исто важи и за односе између Републике Северне Македоније и Албаније.

„Отворени Балкан” је зона интереса народа који живе на простору Балкана, рекао је председник Србије, истакавши да је тешко срушити ову иницијативу јер постоји велика подршка грађана у све три државе. Да ли пак има оних који не подржавају овај регионални покрет?

Ових дана је у РСМ изашла нова анкета истраживања јавног мњења, према којој „Отворени Балкан” ужива подршку 67 одсто становништва, 16 одсто њих нема конкретан став, а само 17 одсто не подржава ову иницијативу. Ово је четврта анкета релевантних организација и агенција по којој је подршка „Отвореном Балкану” висока. Подршка је јака и код Македонаца и код Албанаца из Северне Македоније, и код социјалдемократа и код конзервативаца, и код младих и код старих, и у градским и у сеоским срединама. Подршка је, свакако, посебно висока код пословног сектора. Привредне коморе су круцијалан и виталан део скоро свих пројеката „Отвореног Балкана”, а компаније су прве које су осетиле конкретне користи.

Ова иницијатива је подстакла оснивање бројних регионалних удружења?

Поменимо иницијативу „Отворени Балкан”, иницијативу за оснивање регионалног филмског фонда „Отворени Балкан”, као и регионалне музичке и културне фестивале, као и иницијативе за реализацију омладинских размена, кампова и академија преко којих ће млади из једне земље проводити што више времена у друге две државе ради међусобног упознавања и покретања заједничких иновација, послова, политика и наступа. У припреми је и иницијатива за оснивање регионалног студентског радија.

Да ли се „Отворени Балкан” доводи у контекст претње некој другој регионалној иницијативи?

Не постоји и не може да постоји монопол у регионалном повезивању. „Отворени Балкан” доноси конкретне резултате, опипљиве погодности за компаније и грађане, олакшано кретање, пословање, помоћ између земаља у условима енергетске кризе и кризе са храном, помоћ у случају природних катастрофа. Истовремено – не омета ниједну другу иницијативу. Напротив, за нас је важно да има што више иницијатива за регионалну сарадњу. Уверен сам да ће то што „Отворени Балкан” не стигне да заврши – бити преузето и обезбеђено од ЦЕФТА, друго од Регионалног савета за сарадњу, треће од Берлинског процеса, четврто од регионалне канцеларије за младе, пето од регионалне привредне коморе западног Балкана, и обрнуто.

Шта нас очекује од реализације циљева „Отвореног Балкана” до краја године?

Врло брзо ће се активирати идентификациони број за грађане „Отвореног Балкана” (ОБ ИД број), захваљујући коме ће моћи несметано да раде у приватном сектору у било којој од ове три државе, без нострификације диплома, без чекања радних дозвола и без било какве друге административне баријере. Такође, у завршној је фази припрема успостављања јединственог електронског система за наплату путарине у све три земље „Отвореног Балкана”. На крају, пред нама је тешка зима у енергетском и економском смислу, па је „Отворени Балкан” мобилизован на нивоу кризних радних група да би се обезбедило да свака од три државе лако проведе хладне месеце.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pažljivi čitalac
Дај боже, али нисам баш сигуран. Куд ћеш веће и јаче повезивање од ЕУ, а сетимо се како су једни другима ускраћивали маске и вакцине. Нема солидарности, само сопствени интерес.
Константин
Мени тај број не треба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.