Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ СЕ ПОНАВЉА ПОСЛЕ ХИТНИХ МЕРА

Забрана приласка жртви често погоршава агресију насилника

Индивидуални план могао би да укључи и физичку заштиту жртве када се осумњичени нађе на слободи, каже судија др Драгана Коларић. – До убистава долази и у току трајања законских мера
(Pixabay)

Након пет година од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици број убистава није се смањио, рекла је др Драгана Коларић, редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета и судија Уставног суда Републике Србије. Од почетка ове године убијене су 23 жене у породичном и партнерском насиљу. Током ове седмице у Суботици је усмрћена жена коју је, како се верује, избо бивши муж, а дан раније у Земуну је нађено тело младе жене са тешким повредама главе, коју је, како се сумња, убио супруг.

– Готово свакодневно колумне часописа пуне вести о учињеном насиљу у породици, неретко са најтежом последицом. Пажњу изазива забрињавајући број убијених у породичном насиљу који се повећао, посматрано у четворогодишњем периоду, након почетка примене Закона о спречавању насиља у породици – казала је др Драгана Коларић, на саветовању кривичара на Златибору и изнела конкретне статистичке податке.

У периоду од 2014. до 2021. године убијено је 388 грађана у породичном насиљу. Само у 2018. лишено је живота 47 особа, од којих су 34 женског и 13 мушког пола, што је слично и са подацима из 2017. године, када су убијени 31 жена и 16 мушкараца. У 2019. евидентиране су 54 жртве које су лишене живота од члана породице, од којих су 31 жена и 23 мушкарца. У 2020. убијено је 28 жена и 20 мушкараца. У 2021. забележено је 48 убистава и то 28 особа женског и 20 мушког пола, навела је судија Коларић.

– Законска процедура се спроводи али у одређеном броју случајева, након неколико месеци од изрицања хитних мера, долази до понављања насиља и тешких последица. На пример, у Новом Саду, у мају 2019, супруг је у току трајања хитних мера усмртио супругу, таста и ташту пред децом. У Панчеву је у јулу 2019. муж убио жену за време трајања хитних мера. У Ваљеву је 2021. полицајац усмртио бившу партнерку и извршио самоубиство након истека хитних мера – рекла је др Драгана Коларић.

Упитала је шта треба учинити и нагласила да у случајевима када су упућене тешке претње и када имамо и све елементе кривичног дела – велики значај треба да има Група за координацију и сарадњу, која је успостављена, на основу Закона о спречавању насиља у породици, за подручје сваког основног јавног тужилаштва и којом руководи тужилац, а чине је и представници полицијских управа и центара за социјални рад. Посао ове групе је и да направи индивидуални план заштите и подршке жртве. У изради плана треба да учествује и жртва, како закон каже, „ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање”.

– Индивидуални план заштите могао би да укључи и физичку заштиту жртве када се осумњичени нађе на слободи. Уочили смо да жртве веома ретко или уопште не присуствују састанцима на којима се разматрају предмети насиља у породици, процењује њихова безбедност и утврђују мере заштите. Поставља се питање да ли заменик јавног тужиоца који председава Групи за координацију и сарадњу даје могућност жртви да одлучи да ли ће учествовати у изради плана. Тешко је прихватљиво да жртве масовно одбијају да узму учешће у изради индивидуалних планова. Реч је о њиховој безбедности, где им је превасходни интерес да се заустави постојеће насиље и спречи могућност његовог понављања – нагласила је др Драгана Коларић.

Поред тога неопходно је у свакој полицијској управи, у њеном седишту и у полицијским станицама, формирати тимове састављене од полицијских службеника који су завршили специјализовану обуку за спречавање насиља у породици, који ће радити само те послове и уместо традиционалног реактивног применити проактиван приступ.

– Тренутно је обучен велики број полицијских службеника, али у већини организационих јединица полиције они поред рада на догађајима насиља у породици обављају и друге врсте послова. Специјализација има смисла ако се бавите том врстом посла, чиме се постиже и континуитет у раду. Тако организоване специјализоване јединице представљају један од предуслова повећања ефикасности и ефективности у раду, што на крају доводи до кохезије међу службеницима и побољшања радног морала – навела је судија.

Процес који се води по Закону о спречавању насиља у породици је специфичан „полицијско-судски поступак” у коме се изричу превентивне и привремене хитне мере како би се спречило убиство или наношење тешких повреда, које се још није десило, али постоји бојазан да би се могло догодити.

Изнети су и конкретни подаци. За насиље у породици од 2018. до 2020. године пријављене су 88.893 особе. Када је урађена стручна процена ризика, утврђено је да ризик од извршења тешког кривичног дела постоји у 61.665 случајева. Тужилац је дао предлог за продужење хитних мера у 56.224 случаја. Суд је је усвојио предлоге у 54.142 случаја.

– Број пријављених за насиље у породици знатно је већи од броја у којем је проценом утврђено да ризик постоји. Оно што уочавамо као посебан проблем је велики број повратника учинилаца кривичног дела насиља у породици, али и велики број повратника по Закону о спречавању насиља у породици где су хитне мере изрицане раније или су још у току а долази до убиства једног или више чланова породице – напоменула је др Драгана Коларић.

Кривичари окупљени на саветовању на Златибору сагласни су да репресивне мере, међу којима су и хитне мере против насилника, нису дале очекиване резултате. Насилник коме су изречене хитне мере удаљења из стана и забране приласка жртви често нема где да оде, а ситуација у којој се нашао додатно погоршава агресију, тако да његове жртве могу бити и они који нису чланови породице.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Зато што се то као и све друго у правосуђу и управи ради само формално, бирократски. Напише се нешто на папиру (најчешће после месеци и година развлачења) и то је све. Као кад "забране" дивљу градњу тако што напишу папир и окаче на ограду (мачку о реп). Где је ту контрола, где је државна сила да осигура спровођење закона, одлуке, пресуде...? Овако је све препуштено закону јачег.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.