Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На крушевачкој пијаци нема огревног дрвета

Власници приватних шума масовно подносе захтеве за одобрење сече, незадовољни што у време енергетске кризе није поновљен позив с почетка године за бесплатан излазак шумара
На пијачном месту за огревно дрво – само један празан камион (Фото: Р. Станковић)

Крушевац – Цена огревног дрвета у Расинском округу расте из дана у дан, а места за продају су по правилу празна. Почетком друге половине септембра на кванташкој пијаци у Крушевцу, која ради у оквиру ЈП „Пословни центар”, возила натоварена дрветом готово да није ни било. Грађани који се нису осигурали за предстојећу зиму снабдевање обављају преко посредника или прекупаца, плаћајући 80 евра за један метар храстовог, церовог или буковог дрвета.

Због тога су се многи досетили да крену у чишћење некадашњих винограда, који су обрасли багремом или трњем. Али и за такву сечу су у обавези да поднесу пријаве Шумском газдинству „Расина”, које послује у оквиру „Србијашума”. Многи на разне начине приговарају зато што за чишћење сопственог имања морају да поштују законски предвиђену процедуру, да плаћају таксе за излазак шумара на лице места, чекају на пропратни лист за посечена стабла... Јавно предузеће „Србијашуме” почетком ове године објавило је јавни позив за бесплатну пријаву сече у приватним шумама, а рок за пријаву је истекао 1. маја. Сви који се до тада нису пријавили из било којих разлога, или су се за сечу одлучили после разбуктавања енергетске  кризе изазване ратом у Украјини, морају у ред за подношење захтева са бројем парцеле, личном картом и уплатом таксе од 1.320 динара. Уколико благовремено добију шумара који ће извршити одабир дрвета за сечу, обрачунати кубикажу, уз наплату од 140 динара по кубном метру, и надокнаду за свој излазак, добиће на крају пропратни лист за превоз.

Поводом растућег незадовољства власника приватних шума, у Шумском газдинству „Расина” затражили смо детаљније информације од комерцијалног директора Ивана Стојановића. Он нам је потврдио да све већи број власника приватних шума подноси захтеве за сечу дрвета за огрев, али да је за изјаве надлежна управа у Београду, дајући нам љубазно мејл за питања Јавном предузећу „Србијашуме” ([email protected]). Како одговора на питања дописника „Политике” или одобрења директору за изјаву, није било три дана, до неких појашњења шумарске процедуре дошли смо у улози власника приватне шуме. Уз чекање у реду, чули смо од неколико власника приватних поседа из Жабара и Мачковца да су се одлучили на сечу због високе цене дрвета.

– Ма моји родитељи су напустили виноград. Израсло је огромно багрење. Сад се исплати да очистимо ту парцелу од багрема и дивље трешње. Добра је цена, чак и багрему, која је нешто нижа од граба и букве, али – ко те пита кад нема дрва. Само, багрем је као коров и не разумем да ми прете казном ако не добијем одобрење за сечу, а ја бих рекао за чишћење парцеле – прича Д. М. из Жабара.

Љубазна службеница овог газдинства узима број катастарске парцеле. Пита ко је власник, тражи личну карту, па на компјутеру налази парцелу. Љубазно каже да нема везе што се води као виноград, јер и за то дрво важи иста процедура. Само родно дрво не подлеже тој процедури. Упозорава да на шумара треба мало чекати због навале.

Питамо хоће ли бити поновљен позив за бесплатан излазак шумара, као што је био онај који је истекао 1. маја, макар због рата и енергетске кризе.

– Е, то заиста не знам. То је ствар централе „Србијашума” и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – љубазно одговара службеница.

Појачаном, кризном сечом приватних шума отварају се питања еколошке ситуације, веће сече од прираста дрвета, погодовање ерозивним процесима... сматрају заговорници баланса између прираста и експлоатације „дрвне масе” на годишњем нивоу. С друге стране, у коментарима на друштвеним мрежама многи критикују надлежно министарство што ништа није мењало у процедури у кризној ситуацији, наводећи пример са сајта „Србијашума” да је жена кажњена са 16.000 динара због сече дрвећа са своје парцеле без дозволе шумара.

Према последњој измени ценовника огревног дрвета у „Србијашумама”, уз претходно одобрење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, од 2. септембра 2022. за прву класу огревног дрвета треба платити 4.790 динара. Повећање је износило око 15 одсто, али и по новој цени тог енергента нема. На огласној табли „Расине” налази се наредба, са потписом комерцијалног директора Ивана Стојановића, у две реченице:

„Од дана 11. 08. 2022. обуставља се испорука огревног дрвета физичким лицима. Одговорни шефови шумских управа.”

На званичном сајту „Србијашума” се каже да ће та мера важити „све док се не реализује продаја за коју су физичка лица претходно уписана у спискове”.

Било како било, грејање је папрено скупо и за оне који користе дрво као енергент. Уз цену од 80 евра по метру,  треба платити и пет евра за сечу уметрених дрва на парчиће од 25 цм, а затим још пет за цепање секиром или цепачем на ситније делове. У време енергетске кризе све је компликовано, чак ни ако крчите самоникло дрвеће и трње са некадашњих њива и винограда.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

trziste
Hteli smo trzisnu ekonomiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.