Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Марија и Бранислав Јовин, на бранику архитектуре

Библиотека града Београда (Фото А. Васиљевић)

Изложба „Марија и Бранислав Јовин, на бранику архитектуре” према концепту архитекте Синише Темеринског отворена је у Римској дворани Библиотеке града Београда.

Пројекат ће бити одржан у оквиру циклуса „Инок Симеон: Архитектура и живот, да мртве живи сачувамо” у организацији Асоцијације српских архитеката и Библиотека града Београда.

Циклус изложби покренуо је инок Симеон - замонашени архитекта Слободан Драговић, у намери да сачува од заборава дело познатих преминулих српских архитеката генерације којој сам припада.

Синиша Темерински у тексту „Марија Јовин, мајка обнове српских храмова” записао је да је наведена уметница архитектуре свој радни век посветила очувању културне баштине, оном највреднијем и најугроженијем делу градитељства.

Јовин је посвећено радила на споменицима, водећи их од стања угрожености до уређености и приступачности, као стручњак у правом смислу – са знањем, креативношћу и интегритетом.

У манастир Студеницу она је дошла као архитекта почетник и почела је са откопавањем конака, који су били затрпани земљом до првог спрата, радећи са мештанима и возећи земљу воловским колима.

После 25 година рада на санацији, реконструкцији и уређењу, захваљујући Марији Јовин, манастир Студеница је постао најуређенији у Србији и део Светске баштине, преноси Танјуг.

У манастиру Градиште у Буљарицама извела је истраживања, пројекат, санацију и реконструкцију три цркве, конака, порте и прилаза, уништених у земљотресу.

Испод једне од цркава се отворила пећина и део грађевине је пропао у ту пећину. Она ју је реконструисала, на другој цркви је подигла и вратила свод на његово место, све са фрескама.

Пошто су спаљени конаци у Пећкој патријаршији, једина је из Републичког завода за заштиту споменика културе смела да 1980. године оде у Пећ, јер сви остали су то одбили.

У рекордном року је израдила пројекат и реализовала обнову спаљених конака, у најтежим условима, када су јој искључивали струју и воду и правили све могуће сметње.

Рад је касније наставила санацијом цркава и обновом фасада, и на крају њених радова и Пећка Патријаршија стављена на листу Светске баштине.

После битке за Вуковар, одмах је отишла и радила 1991. и 1992. године на пројекту за оспособљавање Патријаршијског двора у Даљу, да би се у њему сместили и сачували уметнички предмети.

Бавила се и пројектовањем нових објеката, те је пројектовала цркву и конаке за први српски манастир у Националном парку Нијагарини водопади, који је канадска урбанистичка служба одмах прихватила и који је изграђен. Урадила је презентацију археолошког налазишта Лепенски Вир, пројекат заштитне конструкције над налазиштем и њен Центар за посетиоце Лепенски Вир добио Награду за ауторско дело архитектуре „Вечерњих новости” 2012. године.

Са супругом Браниславом је учествовала на разним архитектонским конкурсима и освајали су прве награде: за уређење простора испред Музеја 25. мај, уређење центра Ниша, централне зоне Брчког, Зајечара, Земуна.

Добила је награду за животно дело Улупудса 2012. године. Слободан Малдини у тексту „Бранислав Јовин, Дон Кихот савремене српске архитектуре” присећа се да му је истакнути архитекта у једном од последњих разговора рекао  – „ Неки о мени мисле да сам остао у прошлости, па не разумем данашњу архитектуру, али је пре могуће да исувише добро поимам управо оно што је невидљиво, а стоји иза архитектуре”.

Тиме је подвукао да савремене архитекте не виде историјски значај архитектуре.

За овог Дон Кихота српске савремене архитектуре говорили су да се не разуме у архитектуру онда када је устајао против изградње Београда на води, новог плана Београдског метроа или урбанистичког уништавања центра престонице.

У позном периоду живота, архитекта је ипак доживео да му укажу част 2016. године, коју је схватио као трачак рехабилитације, када је Град Београд реализовао скромну градску чесму према његовом пројекту претварања најужег језгра Београда у пешачку зону из давне 1986. године.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.