Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јесу ли страни радници једини спас за британску економију

(Pixabay)

Британска премијерка Лиз Трас услед недостатка радне снаге у кључним индустријама, намерава да покрене велику ревизију британског визног система и повећа имиграцију како би се попунила слободна радна места и подстакао економски раст. Пословни лидери поздрављају потез премијерке док су поједини чланови њеног кабинета ипак изразили негодовање, преноси Радио слободна Европа писање светских медија.

Како би подстакла економски раст, британска премијерка би могла да прошири владину листу дефицитарних занимања и тиме помогне предузећима да попуне упражњена радна места лакшим запошљавањем радника из иностранства, пише Блумберг.

Недостатак радне снаге један је од главних проблема који су изразили послодавци у низу сектора и Трас се суочила са захтевима предузећа за ублажавање визног режима за раднике.

Трас је током своје кампање за лидерку торијеваца обећала да ће се позабавити недостатком радне снаге у пољопривреди, делом изазваним ограничењима слободе кретања после Брегзита и појачаном пандемијом.

Недавни владин извештај упозорава да недостатак радне снаге лоше утиче на прехрамбени и пољопривредни сектор, често присиљавајући пољопривреднике да убијају здраве свиње и остављају плодове да труну на пољима, указује Блумберг.

(Pixabay)

План либерализације визног режима могао би да наљути неке гласаче који су подржали Брегзит, с обзиром на то да је антиимиграционо расположење било кључни покретач гласања за излазак из Европске уније 2016.

Трас је истакла да се неће извињавати због свог „немилосрдног фокуса на економски раст” чак и ако то значи провођење непопуларне политике, истиче Блумберг, додајући да се очекује да ће влада касније ове године изнесе план за реформу миграција.

Планови премијерке Трас да се ревидира визни систем изазивају поделе унутар њеног кабинета, пише Тајмс.

Према владиним плановима листа дефицитарних занимања биће проширена а приоритет би могли бити страни радници потребни за велике инфраструктурне пројекте, телекомуникације и у индустрији нуклеарне и обновљиве енергије.

Влада се такође припрема за проширење схеме сезонских радника која, наглашава лондонски лист, омогућава долазак до 40.000 берача воћа и поврћа у Британију на највише шест месеци сваке године.

Током састанка владиног одбора прошле недеље министар кабинета Надхим Захави рекао је да је заговарао ублажавање ограничења како би се побољшао економски раст, указујући на анкете које сугеришу да постоји значајна подршка миграцији.

Извор Тајмса кажу да су се овоме супротставили министрка унутрашњих послова Суела Брејверман и министар привреде Џекоб Риз-Мог, а значајне резерве изнела је и министрка за трговинске послове Кеми Баденок. Министар привреде је рекао да ће подржати промене само ако се покаже да значајно повећавају БДП.

Уношењем измена на „листу дефицитарних занимања” које поздрављају представници послодаваца и пословне групе у Британији, премијерка Трас је, према писању Фајненшел тајмса, спремна да пркоси неким од својих колега из кабинета који се противе имиграцији.

Укључивање на листу Министарства унутрашњих послова омогућава мигрантима изван Европске уније једноставнији улазак у Британију због нижих накнада за визе и одрицања од уобичајене обавезе послодаваца да докажу да не постоји одговарајући локални радник за ту улогу.

Ревизија би, додаје Фајненшел тајмс, такође могла да подржи ублажавање захтева за познавањем енглеског језика у неким секторима како би се омогућило да више страних радника уђе у земљу.

Ревизију су поздравиле пословне групе, које су захтевале проширивање листе дефицитарних занимања како би се позабавили мањком радне снаге у одређеним индустријама које су погоршане Брегзитом и пандемијом ковид-19.

Представници послодаваца су истакли да ће ревизија осигурати да фирме имају довољно људи „који су им потребни за развој, што је од користи свима”.

Истраживање Британске привредне коморе овог лета на 5.700 предузећа показало је да више од 60 одсто компанија треба да пронађе више особља у Великој Британији, али више од три четвртине се мучи са запошљавањем. У грађевинском сектору, на пример, 83 одсто компанија је пријавило потешкоће при запошљавању.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Strani radnici, narocito Poljaci , su bili razlog za Brexit. Englezi i konsistenost nikako nece zajedno.
Kole
Nema ovo veze sa Bregzitom jer niko od zitelja EU koji su vec bili u Britaniji nije napustio a priliv iz EU je bio isti kao i pre Bregzita sve do pandemije i zakljucavanja.Mnogi domaci radnici su takodje tokom pandemije prispitali svoje prioritete (sedeci kod kuce tokom zakljucavanja) i odlucili da se penzionisu prevremeno ili pokrenu sopstveni biznis. Dodatno ako je Bregzit uzrok nedostatka radne snage u Britaniji kako to da je nedostatak radne snage svuda u zapadnoj Evropi pa i Srbiji donekle.
dusan1
Lep komentar. Jedino da se doda da uzrok nedostatka radne snage nije Bregzit nego 'demokratija' i ekonomija koja povećava umesto da smanjuje klasne razlike . Mnogima se jednostavno 'NE ISPLATI' da radi da bi plaćali kazne,kredite , poreze i režije !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.