Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЈЕЛЕНА РАДУЛОВИЋ, професор на Колеџу за медицину „Алберт Ајнштајн” у Њујорку и Универзитету у Архусу

Од свих болести менталне поремећаје најмање разумемо

Неуронаука изучава механизме по којима мозак функционише, на који су начин повезане нервне ћелије, али и шта све знамо или шта аутоматски радимо, а тога нисмо свесни
Јелена Радуловић (Фото: лична архива)

Светска конференција о основним наукама и одрживом развоју одржана је у Српској академији наука и уметности, где се више од 60 научника из целог света окупило како би представило значај основних наука за одрживи развој, напредна основна истраживања у математици, физици, хемији и биологији, везу основних наука с другим наукама, иновацијама, инжењерством, енергетским технологијама, деловањем на климу и заштиту околине, као и доприносе у медицини, здрављу, осигурању воде и хране, али и образовању. Учесник овог важног скупа била је и Јелена Радуловић, професор на Одељењу за неуронауку, психијатрију и бихевиоралне науке Колеџа за медицину „Алберт Ајнштајн”, у Њујорку, и на Одељењу за биомедицину Универзитета у Архусу, Данска, која је говорила о унапређењу менталног здравља помоћу основне науке. У разговору за „Политику” она објашњава да смо у јединственој ситуацији да коришћењем нашег мозга покушавамо да схватимо како он ради, као и да је то јединствени систем који покушава – да разуме сам себе.

Како оцењујете лечење менталних поремећаја данас?

Стање у свету је веома лоше зато што су менталне болести оне које најмање разумемо од свих болести – то су болести ума. Знамо да је уопште ментално стање везано за рад мозга, међутим, јако мало знамо о стањима свести, а чак и мозак не разумемо довољно.

Шта је заправо предмет неуронауке и од којих се истраживања у тој дисциплини очекује значајан допринос лечењу менталних поремећаја?

Предмет рада неуронауке је изучавање механизама којима мозак ради, којима су нервне ћелије повезане, како се удружују у мрежи и како те неуронске мреже координисано у ствари регулишу све чега смо свесни, све шта знамо, чак и многе ствари којих нисмо свесни и које аутоматски обављамо. Мозак је тај који одржава целину наших и свих осталих сложених организама. Лично се бавим утицајем стресних доживљаја и стресних искустава на промену у мозгу и изучавам које су то промене које доводе до маладаптивних стања и поремећајима која наликују менталним болестима.

Када се очекује да ће резултати истраживања могућности унапређења менталног здравља помоћу неуронауке почети да се користе у клиничкој пракси?

Све неуронауке и све што знамо о менталним болестима почело је од филозофа. Ментално стање је у почетку код старих Грка и Римљана било предмет изучавања филозофије, али убрзо после тога од Галванија, кад се показало да неурони функционишу коришћењем електрицитета и у неуронским мрежама, преклиничка истраживања су нас довела до свега шта данас знамо о мозгу. Пре свега што ми можемо да лако уђемо у мозак животиње и да радимо дисекције, манипулације, да мењамо њихова стања, тако да су у ствари та преклиничка испитивања у току и оно што тренутно имамо на располагању од менталних болести јесте захваљујући тим истраживањима. Нажалост, много тога не знамо, укључујући и то до које мере се та преклиничка изучавања могу апликовати на људе и на људска патофизиолошка стања. Многе ствари могу да се примене, неке очигледно не могу. Људски мозак је много сложенији, тако да морамо више заједно да радимо с клиничарима и да усагласимо боље наше истраживање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.