Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко ће после избора водити Републику Српску - прве прогнозе резултата избора

Милорад Додик и Јелена Тривић се такмиче за место председника РС, а Жељка Цвијановић и Мирко Шаровић за члана председништва БиХ
И владајућа коалиција и опозиционари убеђени у победу својих кандидата: владајући блок (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Наредне недеље у БиХ и Републици Српској биће одржани општи избори, на којима ће грађани у оба ентитета бирати највише представнике власти који ће водити земљу у наредне четири године.

„Иако истраживања у пресеку говоре у прилог томе да ће опште стање, мање-више, остати непромењено уз раст неколицине кандидата и њихових фракција у одређеним партијама, треба бити опрезан с прогнозама”, оцењује за „Политику” политиколог Војислав Савић.

Поред неколицине мањих партија и њихових кандидата који на изборе излазе самостално, пред бирачима Републике Српске су два супротстављена политичка блока. Власт предводи партија Милорада Додика, а опозицију странке Мирка Шаровића и Бранислава Бореновића СДС и ПДП.

Као кандидати владајућег блока за две најважније позиције номиновани су Милорад Додик, који се бори за место у Палати републике у Бањалуци, док је за позицију српског члана Председништва БиХ кандидована Жељка Цвијановић, актуелна председница РС.

Као ривала Додику за место председника РС опозиција је понудила Јелену Тривић из ПДП-а, а као кандидата за српског члана Председништва БиХ Мирка Шаровића.

Вође оба политичка блока уверавају у победу својих кандидата, а већ се појављују и нека истраживања јавног мњења. Међутим, и саме анкете нуде опречне податке о фаворитима. По једнима, победник је Додик, а по другом Јелена Тривић. Ипак, оба истраживања подударају се у томе да је Цвијановићева фаворит у односу на Шаровића, док Додиковој партији (СНСД) обе анкете прогнозирају највећу подршку бирача.

Наиме, по истраживању агенције „Метрикс”, обављеном од 11. до 17. септембра на узорку од 1.558 испитаника, за Додика би гласало 47 одсто испитаника, а за Тривићеву тек 35 одсто житеља РС.

По истом истраживању, које део бањалучких медија представља као анкетирање којим се Додик хвалио Путину, за Цвијановићеву би гласало 42 одсто бирача, док би Шаровићу за функцију у Сарајеву подршку дало тек 22 одсто грађана Српске.

Кад је реч о партијама, Додиков СНСД подржава 35 одсто бирача, Бореновићев ПДП 14 одсто, Шаровићев СДС 11 одсто, а ДНС Ненада Нешића (трећи политички блок) пет процената.

Но, друга истраживања која су доспела у медије предвиђају нешто другачији распоред снага после изборне недеље. Агенција „Фактор плус” дошла је до резултата према којима предност за будућег председника РС има Јелена Тривић, за коју би гласало два одсто бирача више у односу на Додика. Анкетирање 3.000 грађана РС показало је да би за Тривићеву гласало 47,2 одсто грађана, а за Додика 44,9 одсто.

Иста агенција даје предност Жељки Цвијановић, за коју би се определило 35,7 одсто бирача, док би Шаровић изгубио изборе за члана Председништва БиХ из РС јер би по истраживању „Фактора плус” добио подршку 29,8 одсто грађана.

И та агенција дошла је до резултата по којима Додикова партија и даље има највећу подршку грађана, јер би се за њу определио 27,1 одсто бирача, а следи СДС с подршком од 17,9 одсто, ПДП с 15,1 и Уједињена Српска Ненада Стевандића за коју би гласало 5,1 одсто грађана РС.

Према том истраживању, цензус у Српској би прешао још само бошњачки „Покрет за државу”, иза којег су стале све партије са седиштем у Сарајеву и који би добио 5,5 одсто бирача.

„Свакако ће најзанимљивије бити посматрати резултате избора у Бањалуци и како ће се ствари одвијати две године након што је опозиција преузела власт на локалу у највећем граду Српске, а СНСД кренуо у контраофанзиву”, напомиње Савић.

Резултати оба истраживања и општи утисак аналитичара јесу да Додикова странка и даље ужива највећу највећу популарност међу житељима Српске. С тим да једна од анкета, кад је реч о појединачним кандидатима за место у Палати републике, предност даје Додику, а друга Тривићевој.

Уколико на изборима победи Додик, Владу РС би вероватно предводила његова странка. Но, ако се испоставе као веродостојна истраживања по којима ће у Палату републике ући Јелена Тривић, а деси се да скупштинску већину обезбеди Додиков блок, то би могло да доведе до занимљиве политичке јесени.

Наиме, ако опозиција не успе да скупи 42 „руке” у Скупштини РС, могуће је да би Тривићева у том случају мандат морала да понуди представнику скупштинске већине, што би теоретски могао бити и сам Додик. То је на известан начин већ виђено, кад је Драган Чавић, некадашњи опозиционар и председник РС, мандат морао да да опоненту – Додику.

Буде ли однос снага и у парламенту РС приближан, до изражаја би евентуално могла доћи и удружена бошњачка коалиција као тас на ваги за успостављање извршне власти у РС, али и неке мање партије такозваног трећег блока уколико се после бројања гласова нађу изнад цензуса.

У заједничким институцијама у Сарајеву, пак, није нужно да ће претпостављена победа Цвијановићеве блоку који она представља обезбедити улазак у Савет министара БиХ јер формирање органа у Сарајеву зависи превасходно од броја посланика у парламенту БиХ, иако, додуше, предност увек има блок који обезбеди место у Председништву БиХ. С друге стране, у Федерацији БиХ најзанимљивија битка водиће се између Бакира Изетбеговића и Дениса Бећировића за позицију у Председништву БиХ.

„Ово је можда најмирнија кампања у минулих 10 година, нема много међусобних препирања и ниских удараца. Странке и појединачни кандидати углавном се обраћају својим бирачима и симпатизерима и гледају да максимално мобилишу оне који гравитирају њиховим политикама. У односу на период од пре годину дана знатно су ретерирале обе стране када је у питању свађалачка реторика. Не видим ни неки претеран напор да се стимулишу апстиненти”, закључује Војислав Савић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Bez entiteta nema identiteta. Problem je sto postoje 3 idenditeta ali samo 2 entiteta. Najprostija algebra ali kad se ne zna da broji sta to vredi?
Република Српска
А ниских удараца има, и то поприлично, a навешћу само два. Прво, онај документ који је тобож писала америчка влада гдје се помиње новац који су дали Тривићевој. На крају се, због великог броја граматичких грешака испоставило да је то био предизборни трик кога више и не помињу. Други сраман испад јесте промотивни спот владајуће странке гдје наводе да сви који гласају Тривићеву гласају за рушење Републике Српске. А недавно смо „славили" дан српског јединства... Коментар је у складу са правилником

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.