Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је Европа нешто научила из распада Југославије

Француска и Немачка упорно понављају да Европа не треба да зависи од Вашингтона, а онда управо то чине

ПАРИЗ/БЕРЛИН – После 30 година од рата на Балкану и неспособности Западне Европе да се носи с конфликтима на европском тлу, руска војна операција у Украјини показала је како се мало тога променило, пише бриселски портал Политико у опширном чланку под називом „Када ће Европа научити да се сама одбрани”?

Када је рат у Југославији започео 1991. године, министар спољних послова Луксембурга Жак Пос рекао је оптимистично:„Ово је час Европе, а не Америке”. Од тада, године су прошле у агонији и истраживањима да се утврди због чега Европа није успела као војна сила, наводи портал.

Успаничени мантром бившег америчког председника Доналда Трампа „Америка на првом месту”, француски председник Емануел Макрон и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел издали су саопштење да Европска унија не може више да зависи од САД.

Макрон упорно понавља тезу о успостављању европске безбедносне агенде, али његова обећања – заједно са другим високим европским званичницима – да води политику европске „стратешке аутономије” у којој би ЕУ у огромној мери смањила војну зависност од САД - до сада су биле само реторичке.

Суочене са војном операцијом Русије на Украјину, Француска и Немачка провеле су седам месеци у војној зависности од Вашингтона, и у мањој мери од Велике Британије.

Институт за светску економију у Килу наводи да је Америка обећала 25 милијарди евра војне помоћи Украјини, а Британија четири милијарде евра.

За разлику од тога, Немачка је обећала 1,2 милијарде евра, иза Пољске са 1,8 милијарди евра, а француска војна помоћ Кијеву једва је достигла 233 милиона евра. Британија обучава 5,000 украјинских војника, а Француса 100. Таква одступања су, пише Политико, питање политичке воље, а на новца.

ЕУ има годишњи бруто домаћи производ 14 трилиона евра и комбиновани буџет одбране од 230 милијарди евра. Француска је истакла да не жели да буде „ратоборна” нити да понизи Русију, док је немачки канцелар Олаф Шолц указао на опасности уплитања у конфликт.

Сада су све очи упрте у то да ли је неизбежна промена мишљења и да ли ће два економска гиганта Немачка и Француска, једина нуклеарна сила у Европи, послати Украјини Леопард 2 и Леклерк тенкове. Кијев је, након што је Русија објавила мобилизацију, затражио више оружја.

Лидерима ЕУ намеће се суштинско питање шта би се догодило Кијеву ако амерички председник не би био отворен за интервенције ширег обима, као што Џо Бајден јесте, наводи Политико.

Немачка министарка одбране Кристина Ламбрехт указала је почетком септембра да је ситуација неодржива. „Немачка и Европа зависе од мировног поретка који они не могу да гарантују сами”.

Посебан проблем је, како је додала, и то што Америка све више своју пажњу окреће ка Пацифику. Вашингтон „можда неће моћи више да гарантује одбрану Европе у истој мери као што је чинио у прошлости”. Зато Европљани, дакле и ми Немци, морамо да урадимо више на томе да покажемо војну снагу тако да друге силе ни не помисле да нас нападну, нагласила је немачка министарска одбране. Нејасно је, наводи Политико, да ли ће те речи прећи и на дела.

Феномен војне зависности дуго је мучио европску одбрану, а реченица која је одзвањала деведесетих година прошлог века била је: Не може бити да увек зависимо од Американаца, навела је Клаудија Мајор из немачког Института за безбедност и међународне односе. Међутим, мало се променило од тада и рата на Балкану, јер се главне европске силе нису осетиле војно угроженима и једноставно су се ослањале на САД, додала је Мајор.

Бивша француска државна секретарка задужена за европске послове Натали Лоазо сматра да ЕУ мора да „ускладимо своје акције”. „Наше акције су расцепкане, има толико разједињености због много различитих модела тенкова, бродова и борбених авиона”, нагласила је Лоазо.

Политико подсећа на неке од заједничких пројеката прилично слабе сарадње, као што је француско-немачко-шпански борбени ваздушни систем ФЦАС, који је годинама заглављен кашњењима и потешкоћама. Први борбени авион се не очекује пре 2040. године због неслагања између Француске и Немачке у вези вођства над тим заједничким пројектом.

Пјер Арош, европски стручњак за одбрану у невладиној организацији ИРСЕМ, коју подржава француско министарство одбране, рекао је да „у Немачкој нема јасних линија” односно да неке ствари умирују, друге забрињавају. „Француска се заиста не може ослонити по питању одбране на Немачку”, навео је француски стручњак. Француски званичници и стручњаци наљутили су се недавно због одлуке Немачке да на америчким авионима Ф-35 замени такозвани нуклеарни део на њиховим летелицама, а који би могао да баци америчке нуклеарне бомбе у случају рата са Русијом.

EPA-EFE/Georgi Licovski

Према Арошевим речима, Немачки приоритет није изградња европске одбране, већ поновна изградња сопствене војске која је била подељена. „Она жели да поврати статус доброг НАТО ученика”, оценио је Арош.

Немачка, такође, има замерке и оптужује Француску да њене индустријске компаније ограничавају приступ одређеним сазнањима.

Мора бити јасно, истакла је Ламбрехт, да Немачка и Француска морају да буду исто третиране.

Европска комисија је у мају предложила нови план координације војне потрошње међу чланицама Европске уније. Главна дискусија повела се у вези тога да ли земље купују америчку или европску војну опрему, а шеф европске дипломатије Жозеп Борељ позвао је да се купује више из домаћих извора.

Предлог проучавају сада стручњаци за одбрану и могуће је да ће се „на столу” министара одбране наћи у новембру, пре него што оде предлог пред Европски парламент.

Понуђена сума није велика. Комисија је предложила 500 милиона евра за две године за заједничку набавку оружја.

Немачки канцелар Олаф Шолц је у августу позвао на „јачу, више суверену геополитичку Европску унију”, што су у Паризу означили као закаснели одговор на Макронов позив 2017. године о „стратешкој аутономији”.

„Иза дипломатске финоће, ни Шолц ни Макрон нису успели да преузму вођство у рату” (у Украјини), закључује се у чланку.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

E pa tako je
Panslavizam, najveca opasnost po evropu i svijet. Zato sada treba da krvare dva najveca slavenska naroda. Anglo- germanskoj sreci nema kraja.
Jorge
Da li je Srbija nešto naučila iz raspada Jugoslavije?
Miroslav
Naucila je da Treba razbiti I rusku federaciju pod hitno.
Посљедњи_Југословен
Слажем се с г. Шћепановићем; ово бих још додао: Не вјерујем да постоји игдје на кугли земаљској макар једна држава чији би властодршци више жељели добро некој другој држави неголи оној на чијем су челу. Стога, потпуно ми је разумљиво да сви они бране своје интересе. Од њих ништа (добро) и не очекујем. Мене је, заправо, на самом почетку распада Југославије разочарало колико се само издајника и сецесиониста намножило, који су похрлили за обећаним им златним кашикама и раскомадали онакву земљу.
Zoran
Jeste. Da ne dozvoli da se drugi mesaju u njen eprobleme.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.