Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грузија у њиховим мислима

(Илустрација: Новица Коцић)

Зашто се догодило то што се још увек догађа у Грузији? Зашто политичари раде оно што раде? Који су им подстицаји за то? Политичари су рационална бића, каже економска теорија политике, па да видимо како то изгледа на Кавказу.

Русија. Њена политика је заснована на веродостојној претњи употребе силе, војне или енергетске. Јасна порука: „Немој да се качиш са мном, лоше ћеш да прођеш”. Они који шаљу веродостојне сигнале те врсте, ретко улазе у сукобе. Некада се звало „нуклеарно одвраћање”, данас је конвенционално. Има ту још нешто – жеља Русије да мало врати време уназад и да надокнади оно што је изгубљено за време „вајмарске” Русије, како Русију деведесетих година прошлог века називају многи од „тврдих” Руса. Све је то на линији Путинове изјаве да је распад СССР-а огромна историјска грешка. Па кад већ не може да време врати уназад, Русија све државе настале распадом СССР-а (осим балтичких република) сматра својим двориштем, нешто o чему само Русија може да се пита. Одржање Абхазије и Јужне Осетије као енклава у којима се налазе руске „мировне снаге” и новопечени руски држављани изузетно је добар механизам за контролисање једног дела тог дворишта још од доба несрећног Гамасхурдије (први председник независне Грузије) и неодлучног Шеварднадзеа (уколико је неко могао са Русима, он је био тај). А од 2003. године, када је на власт дошао Сакашвили и почео да маше америчком заставом, Русији постају још битније ове две енклаве и контрола над њима, којом се де факто руши суверенитет Грузије. Јасна порука: „Уколико хоћеш суверенитет, договори се са нама. Ц(иј)ена? Права ситница!”. Рационално понашање, наравно!

Америка. Не баш превише забринута руским прангијањем. Да ли је угрожен неки наш стратешки интерес? Није! Да ли се нафта и даље несметано преноси до Батумија и Чејхана и тамо точи на танкере? По свему судећи, да! Јесте да је ово још једна тачка у којој ћемо глобално да се надмећемо са Русијом, али само једна тачка и не морају ту да се испуцају сви адути. Поготово када ти адути нису баш јаки. А Американци знају да је најопасније да се прети празном пушком – губиш веродостојност претње. Уколико дође до ескалације, попут јачања поморске блокаде, ако нешто нафта почне да „шкрипи”, онда можемо да пошаљемо флоту. Онда имамо разлог и средства да интервенишемо, али ван тога.... Рационално понашање, наравно!

Грузија. Зашто су предузели овакав потез? Грузијске власти иду из грешке у грешку. Почетком другог мандата Сакашвилија понуђено је вођама Абхазије и Јужне Осетије решење које се заснива на „најширој аутономији” (звучи познато), али оно није послато на праву адресу. Права адреса за то је: Кремљ, Москва, Русија – не ради се о интеграцији тих енклава у Грузију, већ о односима са Русијом. А када су „Мартићи” и „Бабићи” одбили да приме наведени предлог, порастао је и притисак јавности, као и „јастребова” у самој влади. Ипак, не могу да верујем да је било ко очекивао да Грузија има шансе у војном сукобу. Има индиција да се грузијска власт надала да ће доћи до устанка кавкаских народа (на пример, дагестански родољуби), па Русија неће имати одрешене руке. Лоша процена, очигледно. А да ли се неко из Грузије распитао како стоје ствари код кавкаских народа? Изгледа да није. Или је неко желео да тестира колика је стварна подршка коју Грузија може да добије од Запада, имајући у виду да истиче време Џорџа Буша другог. Одговор је стигао јако брзо, уз огромне трошкове, не по Запад.

Изгледа да су емоције победиле разум и да је рационалност при доношењу кључне одлуке била веома „ограничена”. Бес који у Грузији постоји у односу на Русе и њихову политику помутио је разум. И довео до веома погрешних процена! И где су сада главни играчи (понедељак по подне, 11. август: Грузијци су наводно прогласили крај рата, Руси наводно још увек бомбардују по дубини Грузије, Грузијци наводно још нешто прчкају по Јужној Осетији, Кушнер је сигурно у Тбилисију!)?

Грузијци више неће моћи да прете војном интервенцијом. Са оваквим војним и политичким резултатом, то више није претња. Њихов улазак у НАТО је стопиран. И пре свега овога био је под великим знаком питања, земље попут Немачке и Француске нису биле одушевљене тиме, а сада ће бити веома тешко прихватити оваквог савезника. Бес који се односи на Русију међу грузијским становништвом такав је да веже руке онима који ће да воде Грузију у будућности. Чак ни Руси нису много добили, показали су да су брзи на тенку, али су антируске емоције у Грузији страшно порасле и то са високе полазне позиције. Уколико чак Сакашвили напусти функцију (има назнака да се Руси на то не би жалили), управо због тог расположења, без обзира ко дође после њега, неће моћи да води умерену политику према Русији. Руси су још једном показали да су далеко успешнији у демонстрирању силе него у стицању пријатеља и стварању савезништава. Американци нису много изгубили, једино су њихови пријатељи добили пацке, а и показало се, по свему судећи, да нису у стању да контролишу неке своје савезнике. Уместо побољшања у смислу Парета (неки добијају, а сви остали бар остају на истом), сви су изгубили.

Политика није за емотивне људе.

председник Центра за либерално-демократске студије и професор Правног факултета у Београду

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.