Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Које медицинске сестре су најтраженије, а које су на бироу

(EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH)

Иако, према званичним подацима, више од хиљаду медицинара чека на посао и дуже од годину дана, у здравственим установама се жале да чак и када распишу конкурсе, не пријави се довољан број кандидата. Ко се од медицинских сестара и лекара ипак налази на бироу, а које специјалности су најтраженије?

На евиденцији Националне службе за запошљавање у Београду регистровано је скоро 2.000 медицинара, а у домовима здравља и болницама хронично недостају.

У Институту за онкологију и радиологију у којој се годишње прегледа и лечи на десетине хиљада онколошких пацијената, конкурси за пријем медицинских сестара и техничара стално су отворени.

На последњем, када су тражили 22 медицинске сестре, пријавило се њих девет. У мају и јулу на конкурсу за лабораторијске техничаре - нико.

„На евиденцији највише имамо медицинских сестара, педијатријских, педагошких, гинеколошко-акушерских сестара, а најмање медицинско-лабораторијских техничара, санитарно-еколошких и козметичарских сестара”, наводи за РТС начелница Филијале за Београд Националне службе за запошљавање Душица Лукић.

Када је реч о лекарима, на евиденцији је највише доктора медицине, док је специјалиста јако мало - чим дођу на евиденцију, одмах се запошљавају јер су тражени.

„Међу малобројним специјалистима који се налазе на нашој евиденцији су специјалисти пулмологије, неурологије, неуропсихијатрије, психијатрије, офталмологије, гинекологије и акушерства, опште хирургије”, наводи Лукићева.

Ипак, више од 1.000 медицинских радника на посао чека и дуже од годину дана. Нереална очекивања када је реч о висини зараде, рад у сменама, прековремени и теренски рад најчешћи су разлози због којих лекари и медицинске сестре не желе да раде у домовима здравља, клиничко-болничким центрима и болницама.

„Деле се специјализације, али се дају волонтерски, где саме колеге плаћају и где за то време немају плату није им је уписан икакав специјалистички стаж. Када конкуришу за посао специјалисте као свршени специјалисти, немају услов јер немају бар шест месеци да су се бавили послом у својој струци”, објашњава Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.

У Ургентном центру очекују пријем медицинских сестара са искуством

Доктор Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра, каже да немају мањак лекара и да су направили систем којим могу да планирају пријем пре него што се неко место упразни одласком у пензију.

На та места примаће се лекари који су волонтирали на неком одељењу и тако сами себе наметнули људима који ту већ раде.

Већи проблем представља пријем медицинских сестара, али и ту, каже, има помака.

„На последња два конкурса повећао се број заинтересованих. То су углавном које су радиле у другим установама, или су отишле у приватну праксу и желе да се врате”, навео је Ерцеговац.

Нада се да ће сада примити само сестре које су са искуством и квалификоване.

To je, истиче, важно и за младе сестре које долазе, јер ће тако имати најбоље едукаторе.

На Војномедицинској академији засад има довољно медицинских сестара. Међутим, због одласка у пензију, пријем лекара и сестара је неопходан. Зато је Министарство одбране расписало конкурс за стипендирање ученика трећег и четвртог разреда средњих медицинских школа.

„На ВМА имамо запослено 1.140 медицинских сестара, али имамо потребу да зановимо медицински кадар. Конкурс је расписан за 30 ученика који ће покрити недостатак који већ постоји, а везано за природан одлив медицинских техничара”, каже Бојана Јовановић, начелница Службе за здравствену негу ВМА.

Особа која одбије понуду за посао, брише се са евиденције Службе за запошљавање, али само шест месеци. После тога може опет да се пријави. Очигледно ни та мера није дала резултат.

Примена закона о платним разредима и групама који би обезбедио више зараде, више специјализација које ће бити признате у радни стаж и стипендирање ученика, могло би да реши недостатак лекара и сестара у државном здравственом сектору који траје скоро деценију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.