Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕБРД задржао погнозу раста Србије на 3,3 одсто за 2022. годину

. Глобални раст цена хране и нафте, наглашава се, допринео је да се годишња стопа инфлације у Србији повећа у августу на 13,2 одсто. Као одговор на то, централна банка је шест пута подигла кључну каматну стопу у 2022, са 1 одсто у марту на 3,5 одсто у септембру
(Фото Танјуг/М. Миливојевић)

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) задржала је прогнозу привреног раста Србије за 2022. годину на 3,3 одсто у новом, јесењем извештају о регионалним економским изгледима, колико је предвиђала и у мају. Србија ће исту стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,3 процента имати и 2023. годину, процењује ова међународна финансијска институција, што је за 0,7 одсто ниже од њене мајске пројекције.

У одељку извештаја посвећеном Србији, ЕБРД констатује да је економски опоравак Србије из 2021. настављен у првој половини ове године, мада споријим темпом, при чему истиче да је производња у прва два квартала порасла за 4,3 одсто, односно за 3,9 одсто на годишњем нивоу, респективно, преноси Танјуг.

Потрошња домаћинстава је наставила да води економски раст, али је стопа раста потрошње успорила на 4 процента реално у другом кварталу након раста од 7 процената у првом, како су се цене повећавале и монетарна политика заоштравала, напомиње се у документу.

Док су инвестиције остале пригушене у другом тромесечју, извоз је у истом периоду наставио снажан раст од 20 процената на годишњем нивоу предвођен извозом робе, пошто је индустријска производња порасла за 4,6 процената, додаје се даље.

ЕБРД такође указује на то да су се глобално растуће цене енергената одразиле на раст рачуна за увоз и на повећање дефицита текућег рачуна у првој половини године.

Глобални раст цена хране и нафте, наглашава се, допринео је да се годишња стопа инфлације у Србији повећа у августу на 13,2 одсто. Као одговор на то, централна банка је шест пута подигла кључну каматну стопу у 2022, са 1 одсто у марту на 3,5 одсто у септембру.

У извештају се наводи да је Влада Србије увела различите мере за основне животне намирнице, за пелет и нафту како би подржала буџете најугроженијих домаћинстава. Иако су тарифе за електричну енергију умерено повећане, предстојећа зимска сезона биће тест за енергетски сектор и владин фискални простор, оцењује ЕБРД.

На крају наводи да предвиђа раст БДП-а Србије од 3,3 одсто у 2022. и 2023. години и упозорава на краткорочне ризике који се огледају у повишеној инфлацији, њеном утицају на расположиви доходак становника и погоршању екстерне тражње због очекиваног успоравања на тржиштима ЕУ.

Када је реч о Западном Балкану, ЕБРД прогнозира раст БДП региона од 3,2 одсто у 2022. години исто колико је проценила у мају док је пројекцију раста за 2023. годину ревидирала наниже у односу мајску за 0,6 процентних поена на 3 одсто, указујући на повећане ризике по економске изгледе, посебно у светлу фискалне рањивости и осетљивост на раст на европским тржиштима.

Што се тиче земаља у региону, ЕБРД предвиђа Албанији раст у 2022. и 2023. години од по 3 одсто, Босни и Хрцеговини раст од 3 одсто и од 2,3 одсто, респективно, а на Косову очекује раст БДП од 4 одсто ове и од 3,7 одсто идуће године.

Привредни раст Црне Горе ће, према процени ове банке, износити 3,7 одсто у текућој и 4 одсто у наредној години, док се раст БДП-а Северне Македоније процењује на нивоу од 2,7 и 2,3 одсто у наведеним годинама.

Пажњу заслужује податак да ЕБРД предвиђа привредни пад Русије за 2022. годину од минус 5 одсто, што је за 5 процентних поена боља пројекција у односу на мајску, а за наредну годину је прогнозу ревидирала наниже за три процентна поена на 3 одсто.

Утицај санкција на привредну активност у Русији је, наводи се у извештају, био озбиљан, али не тако лош као што се очекивало. То је, с једне стране, резултат корака које је предузела централна банка да спречи финансијску кризу, а с друге, резултат ограниченог санкционисања руског енергетског сектора, што рефлектује значајну зависност оних који уводе санкције за руске енергенте. Међутим, ненафтна привреда Русије, посебно сектори зависни од страног увоза, тешко је погођена, закључује ЕБРД.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.