Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ћемо имати довољно инжењера за „Ривијан”

Ако дође развојни центар, направиће неке резултате. За неколико година можда ће одлучити да овде производе и да из Србије извозе у свет, каже Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду
(фото „Ривијан”)

Илон Маск, родоначелник електричних аутомобила и оснивач „Тесле ” планира да у Србији купи „Минакву”, која производи минералну воду обогаћену јодом, а његов конкурент Роберт Скаринг, власник „Ривијана” који производи електрична теренска возила код нас отвара развојни центар у коме ће запослити 200 инжењера.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће убрзо за њима у „Ривијану” посао наћи још 1.000 наших радника.

То је једна од две или три најјаче америчке компаније за производњу електричних аутомобила, навео је Вучић када је објашњавао ко је „Ривијан” изразивши уверење да код нас долазе због добре пословне климе, а не због литијума.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је отварање истраживачког центра важно за наш аутомобилски сектор. Ову најаву види као развојни центар и предворје неког озбиљног улагања. Свака високо технолошка инвестиција је више него корисна за наш привредни раст.

–Ако дође развојни центар, направиће неке резултате. За неколико година можда ће одлучити да овде производе и да из Србије извозе у свет. Инжењерска наука код нас је веома јака. Истраживачке центре овде отварају јапански „Нидек”, који ће у Новом Саду производити електромоторе за електричне аутомобиле и немачки „Континентал” који је прво дошао као развојни центар. Да ли „Ривијан” стиже због литијума не можемо да знамо. Они долазе зато што је овде јефтинији инжењер. Ако је на пример условно речено у Америци плата инжењера 10.000 долара, овде ће вероватно бити 2.500 или 3.000 долара – наводи Аћимовић.

Петар Петровић, професор Машинског факултета у Београду са катедре за производно машинство слаже се да „Ривијан” највероватније у Србију долази јер су овде инжењери јефтинији, али њих, каже, нема. Према његовим речима на београдском Машинском факултету су 2021. продуковала само 23 инжењера производног машинства, 2020. године 44, 2019. око 33 инжењера производног машинства, 2018. је са овог факултета изашао 21 производни инжењер, а некада су продуковали око 100-150 инжењера производног машинства. Ситуација на другим универзитетима је још слабија.

– Где да нађу толике људе? Ако нешто нисте засадили прошле године, узорали њиву и посејали пшеницу, не можете у јуну говорити шта ћете да пожањете. То се гаји и негује деценијама. Да не говоримо о овим људима који одлазе, мада је све мање и оних који долазе. Давно сам говорио, ако индустрија Србије почне да се развија врло брзо ће се зауставити тај процес јер ми немамо људски ресурс. Немамо инжињере, а ни људе са занатским школама – напомиње Петровић.

Упозорава да око литијума треба бити обазрив и гледати на дужи рок јер Кина већ размишља да литијумске батерије замени горивим ћелијама. Они су читаву стратегију „њу енерџи винкл” базирали на горивим ћелијама.

– Батерије су врло проблематичне. Њихова продукција је јако сложена. У Немачкој су правили студије у којима се наводи да електрична возила када изађу из фабрике ниједан километар нису прешла, а већ су потрошила просечну емисију угљен-диоксида, коју возило на фосилна горива продукује за седам година – уверава Петровић.

Ко је Роберт Скаринг

Роберта Скаринга сматрају за потенцијалног ривала „Теслином” лидеру Илону Маску, а медији „Ривијан” називају „Тесла камиони”.

Као и Маск, Скаринг има доживотну страст према аутомобилима, а такође и према авантурама (он је ентузијаста авантура на отвореном са опсесијом за брдски бициклизам). Такође, као и Маск, воли да открива вести из „Ривијана” на неконвенционалне начине. Као и Маск, он живи за свој посао.

Пошто је магистрирао, а затим и докторирао машинство на престижном МИТ-у покренуо је своју компанију 2009. године, са мање од 20 дизајнера и инжењера.

„Ривијан” је успео да привуче пажњу Џефа Безоса, односно „Амазона” који је инвестирао у ову компанију и поручио 100.000 електричних возила. „Амазон” и „Форд” поседују око 20 одсто удела.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nevenka
Za razvojni centar su potrebni ekektro inzenjeri takodje. Bice posla
John Doe
Možda će automobili u budućnosti raditi na kiselu vodu ?
Ognjeni
Kupuju prirodne i ljudske resurse: rude, vodu, ljude. To je kolonizacija. A sve smo imali svoje u prethodnoj drzavi, koju su ONI, sad vidimo ZBOG CEGA, unistili.
Nikola
Nijedan inženjer kod nas koji ima 5+ godina iskustva nece raditi za manje od 4000 eura (najmanje toliko) a pogotovo ne iz oblasti razvoja pametnih električnih automobila. Znam iz ličnog iskustva...
Mister No
Znači neko npr završi višu elektrotehničku školu sa 21, zaposli se kao junior i sa 26 godina se ponovo zaposli za 4000+ eur u Srbiji? :D
Pavle
Samo neka dolaze i neka ponude dobre plate da nasi inzenjeri ne bi odlazili u inostranstvo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.