Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Шта нуди „вуди”

Када их тражи по самопослугама, човек ће лако наћи различита паковања чији садржај неодољиво подсећа на виршле, али се тако не зову. Ту је палета различитих маштовитих назива, а изостаће једина права реч за опис производа познатог као хреновка међу Чесима и нашим старијим грађанима. Разлог је јасан: у паковању кога смо се наивно машили, нису виршле.
(Pixabay)

Претходних дана узбуђење је изазвала вест о бактерији за коју је раније мало ко чуо. Зове се листерија и може да буде опасна, нарочито за особе ослабљених отпорних снага, као и за две групације са супротних крајева узрасне скале – тек закорачиле у живот и дубоко зашле у године. Симптоми се јаве две-три недеље или дуже (забележено је и до 70 дана) после једења загађене хране, најчешће меса и месних производа или млечних производа, посебно сира од термички необрађеног млека.

Када се нађе у ослабљеном организму, листерија може да се расеје крвљу, што је само по себи озбиљно стање, а неретко води стварању накупина гноја у унутрашњим органима, костима и кожи. Други тежак клинички облик је упала можданих овојница и мозга са могућим делиријумом и комом. Та стања не преживи једна од пет одраслих особа, ни свако пето, треће или чак, зависно од броја дана живота у време оболевања, друго новорођенче.

Међу здравим особама све се заврши проливом, а често се деси да изостану било какви симптоми. Систематским прегледом столице узорка опште популације, листерија се налази у широком распону од један до двадесетак посто. Збор природе посла (контакта са месом) проценат позитивних налаза је нарочито висок међу кланичким радницима. Они могу дуго да носе бактерију у цревима као бесимптомне клицоноше, па су, следствено, несвесни своје опасности за друге.

То је неизбежан ризик са којим се носе и произвођачи хране и различити инспекцијски органи. Захваљујући њиховим удруженим напорима, болест, стручно названа листериоза, релативно је ретка. Потпуне истине ради, треба прецизирати да је при дну листе узрока тровања храном када је реч о оболевању, али је високо котирана када је критеријум умирање.

Међутим, овај инцидент је повод да се постави питање квалитета производа за које верујемо да су праве виршле. Када их тражи по самопослугама, човек ће лако наћи различита паковања чији садржај неодољиво подсећа на виршле, али се тако не зову. Ту је палета различитих маштовитих назива, а изостаће једина права реч за опис производа познатог као хреновка међу Чесима и нашим старијим грађанима. Разлог је јасан: у паковању кога смо се наивно машили нису виршле.

Проблем за произвођаче је Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса. Тамо се у члану 72 прецизира да се виршла „добија од меса и масног ткива”, те да највише сме да садржи „до два одсто беланчевинастих производа, скроба, воде, влакана, соли, соли за саламурење, екстракта зачина, фосфата, антиоксиданаса и зачина”. Насупрот томе, „(п)роизводи који се стављају у промет под другим називом” не морају да садрже квалитетно већ механички сепарисано месо, „што има за резултат губитак или модификацију структуре мишићних влакана”. У њима минимум меса није одређен, а „могу да се употребљавају и следећи додаци: влакна, укључујући и инулин, као и омега-3 масне киселине, витамини, минералне материје, угљени хидрати, беланчевинасти производи, млеко и производи од млека, јаја и производи од јаја, масти и уља биљног и животињског порекла, храна и производи биљног порекла (печурке, житарице, мед, поврће, воће и њихови производи, вино и пиво), као и јака алкохолна пића”. Технолози меса, ветеринари и други сведоци припреме тих замена за виршле од коже, репова, ушију и изнутрица, никад их не стављају у уста.

Поштено би било када би, отклањања забуне ради, на сваком паковању које својим изгледом доводи у недоумицу јасно писало: „Ово НИСУ виршле.” Тако је из других разлога, поигравања ради, урадио наш познати сликар и члан САНУ Душан Оташевић, када је своју дрвену конструкцију, као омаж чувеном валонском надреалисти Ренеу Магриту, означио крупним словима на француском језику: „Ово није Магрит.”

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Ми смо некад имали ЈУС стандард који је био далеко строжији, што се тиче квалитета хране, воде и пића, у односу на тада и сада важеће европске стандарде. Нажалост морали смо да смањимо критеријуме када смо постали кандидат за пријем у ЕУ и када смо морали да ускладимо прописе са важећим ЕУ прописима.
Nenad Stamenkovic
Radio sam ceo radni vek u mesnoj industriji, kad su viršle i svi proizvodi od mesa bili kontrolisani od strane inspekcije koja je bila državni organ, pa je i tada bilo manipulacija kvalitetom. Sada oni koji proizvode vrše kontrolu , što je nonsens, odvodi kupce u situaciju da se otruju. zato ne kupujte to dj,,,e, pogotovo ne za decu.
dr
da
pfc
Ne videh skoro da negde, na pakovanju, piše "viršla"! Jedino na Carnex-u!
Земунац
Поштовани професоре, па сваком, ко имало има памети, је одавно јасно да производи, које једемо, нису ни принети оној оригиналној рецептури каква је била када су ти производи смишљени. Нажалост принуђени смо да једемо свашта, јер су цене прехрамбених производа отишле у небо,па нема много бирања за неку просечну породицу. А што се тиче контроле квалитета и здравствене исправности ЈУС стандард је био много строжији од оног европског, али ми смо ''морали'' да се ускладимо са европом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.