Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су теткице, кувари и домари остали без накнаде за храну и регрес

(Фото А. Васиљевић)

Већ десет година радим као спремачица у вртићу. Са мојим минималцем и новцем који супруг заради као сезонски радник хранимо троје деце. Сви су школарци… Када сам сазнала да судским путем могу да остварим право на регрес и топли оброк, одлучила сам да то и учиним. Међутим, пре десет дана адвокат ме је обавестио да је суд променио мишљење и да ћу изгубити спор. И то није све – око 50.000 динара треба да платим фирми на име парничких трошкова. И без тога једва састављамо крај са крајем, а ако ово будем морала да платим, нема ми друге, деца ће ми гладовати. Овако за „Политику” говори В. С., спремачица у београдској предшколској установи. Наша саговорница је једна од многих помоћних радника запослених у јавним службама, који целу деценију примају минималну зараду, а који су се обратили судовима надајући се да ће тако остварити право на топли оброк и регрес за коришћење годишњег одмора.
Окидач за подизање тужби била је одлука Врховног касациони суда из 2020. године, који је наложио Клиничком центру Војводине да својој радници исплати трошкове за храну и регрес за коришћење годишњег одмора током рада у тој здравственој установи. Истог става – да ко прима минималац има и право на додатке, овај суд имао је и крајем 2021. године. Наиме, у одговору Комори здравствених установа Србије, која им се обратила због те правне недоумице, тадашњи заменик председника Врховног касационог суда Драгиша Слијепчевић позива се на пресуду у случају спремачице из војвођанског Клиничког центра. Међутим, ових дана уместо топлих оброка радници су добили хладан туш – судови су редом одлучили да немају право на тражене накнаде.
Шта се тако радикално променило у српском законодавству па седам месеци касније падају тужбе против послодаваца?
– У јулу ове године на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, судије су донеле закључак супротан од онога који су заузели у случају КЦВ. Дакле, сада исти суд исту правну дилему посматра другачијом диоптријом па каже да запослени у јавним службама који примају минималац у коефицијенту плате већ имају урачунате накнаде за топли оброк и регрес. А Закон о раду каже да минимална зарада не укључује никакве додатке – објашњава за „Политику” адвокат Иван Јечменица, који је пред судом заступао запослене из две предшколске установе у Београду.
Питање топлог оброка и регреса сада је у сенци другог проблема: како да радници чија је зарада 33.000 динара плате трошкове који достижу и 90.000 динара.
– Обратили смо се Градском и Државном правобранилаштву, будући да они пред судовима заступају јавне установе и потражују ове трошкове у поступцима, са захтевом да одустану од наплате. Радници су се обратили и писмом председнику Александру Вучићу с молбом да својим ауторитетом утиче на то да им се ови трошкови опросте. То су радници са најнижим примањима, наши најсиромашнији грађани и њих ови дугови гурају у социјални бездан. Ако је тако волшебно промењена судска пракса, ако ови људи немају право ни на топли оброк ни на регрес током годишњег одмора, онда бар не морају да они буду ти чијим ће се новцем пунити државни буџет – каже Јечменица и додаје да ће се жалити Уставном суду.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Alisa
kakva sramota za Srbiju i njeno zakonodavstvo. Ostali imaju pravo na regres i topli obrok a oni sa najmanjim primanjima nemaju. E sudije, sudije....gde ce vam dusa.
Земунац
Никада ми неће бити јасно како правници знају да двојако тумаче прописа и законе које су сами написали. По Закону о раду чл. 112. зна се како се одређује минимална цена рада и по чл. 111 шта је минимална зарада и такође како се и под којим условима исплаћује. У истом члану се тврди да радник који прима минималну зараду у има право на увећање зараде по основама из чл. 108. Просто речено ако је минимална зарада 30 000 онда им зарада мора бити већа за износ регреса, превоза и топлог оброка.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.