Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АЛБАНСКИ ЕКСТРЕМИСТИ ЗАВОДЕ ТЕРОР НА СЕВЕРУ КОСМЕТА ДОК ЗАПАД ЋУТИ

„Политика” открива како изгледају албанске базе на Косову - Курти опкољава север и чека сигнал да крене у рат

Једна од база је у селу Кошутову, где је после рата 1999. обучавано крило терористичке АНА, док у другој на Бранковом брду, близу Газивода, до зуба наоружани специјалци пресрећу локалне Србе
База коју Приштина гради у општини Зубин Поток (Фото Лична архива)

Након најновијег претећег потеза приштинске привремене власти, која је отела десет хектара земље за изградњу полицијске базе у близини села Ровци, односно Јасеновика, на брду Стојиће у општини Зубин Поток, Албин Курти јуче је поново поменуо могућност рата са Србијом, појачавши тако неизвесност и тензије, нарочито на северу покрајине. Премијер привремених институција у Приштини донео је одлуку да отме парцеле житеља села Јасеновика уз покушај објашњења да је та земља „потребна” због „реализације инфраструктурних пројеката од јавног интереса”, што је скупштина Косова и потврдила, и на све то оптужио је Србију да планира да изазове сукоб. А тај „јавни интерес” и отимачина земље од стране Приштине у сврху су изградње четврте полицијске базе која за последњих више од месец дана ниче на простору севера покрајине.

На Бранковом брду су тешке машине, грађевинска механизација, док Србе из овог дела Ибарског Колашина који крену пут својих забрана пресрећу специјалне маскиране јединице полиције с упереним пушкама. База се гради на само километар од бране Газиводе, иако су недавно специјалци косовске полиције, првенствено Росу, саградили још једну, недалеко од административног прелаза Космета са централнoм Србијом, у Брњаку. Да Приштина демонстрира силу, а Кфор ћути, показало се прошле суботе када су припадници косовских безбедносних снага (КБС), које Приштина види као „војску Косова”, мимо свих договора и без пристанка градоначелника четири општине са српском већином, упали на територију Зубиног Потока, кршећи споразум о кретању ове формације, постигнут 2013. године у Бриселу.

Кфор саопштава да „нико од представника КБС-а није тражио дозволу”, што Срби тумаче као прећутни договор представника НАТО мисије са до зуба наоружаном формацијом КБС-а, наследницом терористичке УЧК. Поменуте две базе у Ибарском Колашину изгледају као војне, а не полицијске, и намењене су стезању обруча и опкољавању севера Космета, где су житељи општина Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока већ на пушкомету специјалних јединица Росу. Друге две базе се налазе у општини Лепосавић, у два од три албанска села подно копаоничких висова. Једна од њих је новоизграђена и смештена у селу Шаљска Бистрица, до које се стиже новим асфалтним путем, с магистралног, који води из правца Приштине, преко Косовске Митровице и Лепосавића, даље ка централној Србији.

Када смо јуче ујутру застали да сликамо пут који води ка овом албанском селу, а макадамским путем је, као и остала два, повезан с јужном Митровицом, били смо приморани да одустанемо после наиласка два аутомобила с регистарским таблицама тзв. Косова. Неретко се чује да се у цивилним возилима крију обавештајци Приштине, али и полицијски специјалци који крстаре севером Космета.

Друга база у овом делу севера се налази у селу Кошутову, где је одмах после рата 1999. године обучавано крило „албанске националне армије” (АНА), која је проглашена терористичком након минирања надвожњака у селу Лозишту, у месној заједници Бањска, а припада општини Звечан. Наиме, тадашњи шеф Унмика Михаел Штајнер прогласио их је „терористичком организацијом” пошто је АНА јавно признала да стоји иза минирања надвожњака где је подметнуто 100 килограма тринитротолуола (ТНТ) и где су због нестручног руковања експлозивом погинула двојица припадника ове терористичке организације.

Како се тада чуло, смртно су страдали Ислам Бериша и Хамзи Бехрами, припадници косовског заштитног корпуса (КЗК), који ће касније да „преобуче” назив у КБС, као што је из наводно демилитаризованог УЧК настао КЗК. Због овог терористичког напада, који је само пуком срећом прошао без српских жртава с обзиром на то да се догодио у јутарњим сатима када је ова деоница, кичма Космета са централном Србијом, јако фреквентна, Унмик је сменио двојицу команданата у КЗК, али они никад нису процесуирани. Убрзо је и Америка АНА прогласила терористичком, а после овог напада о њима се више ништа није чуло. У селу Кошутову, до којег се такође стиже с магистралног пута, налази се и хелиодром који служи за потребе Кфора.

Не би требало пренебрегнути ни чињеницу да се из атара ова два села, које је повезано и са Церањском Реком, а настањени су искључиво Албанцима, као на длану види се магистрални пут, али и већи број села у општини Лепосавић, где су Срби даноноћно на нишану албанских екстремиста, а сада Росу, која несметано залази чак и у најзабаченије лепосавићке засеоке. Поред три, односно четврте базе коју гради Приштина, а земље Квинте свесно затварају очи, постоји и база пограничне полиције надомак административног прелаза Јариње, на месту где је некада био стари пункт, односно база Кфора.

Осим пограничних полицајаца, који су допремили нове контејнере и заградили се високим бетонским зидом, познато је да су ту стално и специјалци Росу, али и ФИТ јединице која је оспособљена за „прва и брза деловања”. Сумња се и да се у војној бази у Поповачком пољу, на километар и по од центра Лепосавића, налазе и припадници Росу, као и КБС, који се „крију под униформом НАТО-а”. Ово је једина преостала војна база на северу Космета, у којој је сада највећи број америчких маринаца који, иначе, однедавно даноноћно дежурају надомак базе, на проширењу уз сами магистрални пут.

У таквој атмосфери Срби с неизвесношћу ишчекују 1. новембар, кад је по Приштини крајњи рок за пререгистрацију аутомобила са српских на косовске таблице, а да ли ће Приштина покушати неку нову „Олују” и да ли је рат на помолу, показаће дани који долазе. Албин Курти је јуче изјавио да „постоје четири разлога због којих би могло да дође до евентуалних сукоба између Србије и Косова”, а један од њих је то „што Србија не признаје независност Косова”, док је други то што блокира чланство Косова у међународним организацијама. Курти је за швајцарски „Републик” изјавио да се Косово не боји „деловања Србије”, али да је на опрезу, преноси „Косово онлајн”. Устврдио је и да је „Косово демократија, Србија није, то је трећа ствар која ме брине”. „Свако ко се граничи с аутократијом је у опасности. Четврто, званични Београд одржава блиске везе с деспотским руским председником Путином. Вучић се с Путином срео скоро 20 пута за 10 година, а последњи састанак био је 25. новембра 2021. у Сочију, три месеца пре почетка рата”, поручио је Курти набрајајући тако своје изговоре за позив на рат.

Реаговао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, који је поручио да је Курти несвесно открио своје ратоборне планове, поручивши да је разлог за евентуалне сукобе на КиМ то што Србија не признаје једнострано проглашену независност своје јужне покрајине и не дозвољава Приштини пријем у међународне организације. „То је ништа друго до претња ратом и порука да ће Приштина посегнути за оружјем како би приморала Београд да призна такозвано независно Косово. Истовремено, док плаши своје сународнике и свет некаквом измишљеном војном претњом Србије, Курти на северу КиМ размешта и укопава тешко наоружане припаднике специјалних снага полиције и шаље патроле незаконито формираних косовских безбедносних снага, паравојске формиране противно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН”, рекао је Петковић.

Подсетио је Куртија да Србија свој територијални интегритет и суверенитет брани свим дозвољеним мирним и дипломатским средствима и аргументима заснованим на међународном праву, „јер снага и убедљивост наших ставова, а не војна сила, јесте оно што односи победу над сепаратизмом на КиМ”.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mr Dragan D
Pa čovek je u pravu iako ovi naši izigravaju mirotvorce. Sukob izmedju Srbije i Albanije oko Kosova ne može da se trajno reši bez vojnog razrešenja. Kad to sebi priznamo biće sve lakše
Srboje
Referendum na Kosovo kao u Ukrajini
malisa
Ko se za rat sprema, obicno ga izgubi.
Milos
Taj Kurti je oličenje zla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.