Курс динара „голица” инфлацију

Овогодишња економска политика није успела да се избори са инфлацијом. Зато и имамо једну од највиших стопа раста цена у овом региону. Као највећи кривац за слаб резултат у обуздавању инфлације означена је Народна банка Србије, односно њена монетарна политика. За др Давора Савина, професора на београдском Факултету за економију, финансије и банкарство (ФЕФА), таква оцена не стоји сасвим, јер НБС као најубојитије оружје у борби са инфлацијом користи референтну каматну стопу. То је, по њему, круто, ригидно средство које не може да достигне задати циљ – нижу стопу инфлације. Једноставно, по др Савину, механизам којим је требало да се укроти инфлација, почео је да је подстиче, док се раст курса динара појављује као „споредна”, али непријатна последица.

У јулу базна инфлација досегла је 10,3 одсто. Упркос томе НБС очекује да ће до краја  године њена стопа бити у планираном оквиру од три до шест одсто. То је лепа жеља, каже наш саговорник, али на доста дугом штапу иако су цене нафте и других сировина на светском тржишту у опадању услед хлађења конјунктуре. И то на обе стране океана.

Шта се, у ствари, дешава код нас? Инфлација расте, а с њом и курс динара. Потпуно неуобичајено.
Динар јача, евро депресира

Тачно је, каже др Савин, да нас економска струка учи сасвим другачијим лековима – што је домаћа инфлација виша од стопе у економском окружењу, то и срозавање вредности националне валуте мора да буде веће. Код нас је управо обрнути процес: динар јача, евро депресира. Откуда то?
Др Савин указује да одговор лежи у огромном приливу иностраног капитала и усвојеном валутном режиму где се курс одређује сучељавањем краткорочне понуде и тражње за девизама, уз „што мање мешање” централне банке. НБС се на девизном тржишту јавља само изузетно. Пре неколико дана је на међубанкарском тржишту интервенисала са три милиона евра како би  зауставила вишедневни раст курса динара. Понуду девиза чине, осим извоза и дознака, стране директне инвестиције, комерцијални кредити домаћих предузећа, зајмови које наше банке узимају по нижим каматним стопама на европском финансијском тржишту и потом их репласирају домаћим клијентима, али уз вишу камату.

– Са великом понудом девиза пада курс евра. На исти начин као и на зеленим пијацама. Додатна понуда кромпира обара му цену. Исто је и са нафтом или златом. Механизам је свуда исти. Нема никакве разлике – тврди др Савин и упозорава да проблем са тако јевтино купљеним девизама није нимало безазлен.

Према његовим речима, НБС купује девизе на тржишту динарима, који су, у упрошћеној варијанти, исто што и штампање новца. Да тај изненадни вишак пара не би изазвао праву експлозију цена, НБС одмах, у другом кораку продаје своје репо хартије. Мења их за динаре претходно створене откупом девиза. То је процес такозване стерилизације новца, а откупљене девизе прелазе у монетарне резерве.

– Наше тренутне девизне резерве износе око 15 милијарди долара. То није нека предност. Пре би се могло говорити о неадекватној политици. Њихов раст сигнализира увећање новчане масе, али истовремено одражава политику високих каматних стопа централне банке. „Цена” коју плаћамо за те резерве је непријатно висока – истиче наш саговорник и додаје да повлачење слободног, ликвидног новца мора бити праћено веома стимулативном каматом. Наша тренутна референтна стопа је 15,75 одсто, а у ЕУ 4,25 одсто. Управо та велика разлика између две каматне стопе стимулише банке да се јевтино задужују на европском новчаном тржишту и да остварују високе спекулативне зараде.

Он подсећа да је, због прилива инвестиција и шпекулативног капитала, НБС принуђена да држи своју каматну стопу на вишем нивоу него што одговара нашим развојним потребама, а прати је апресијација, односно раст курса динара.

– Јачање курса динара у начелу појефтињује увозну робу и релативно поскупљује извоз. Такав увоз би морао допринети смиривању инфлације додатном понудом јефтиније робе и услуга на домаћем тржишту. Колико – зависи од тога који ће део своје профитне марже у цене уградити увозници, односно трговина. Што је тржиште неразвијеније слабије брањено и позитивни ефекат јефтинијег увоза на домаће цене биће мањи или га уопште неће бити. Исто тако, раст каматне стопе у принципу делује на хлађење потрошње и тиме на успоравање инфлације. Тог ефекта код нас нема, јер цене краткорочно не клизе наниже. Отуда, више каматне стопе делују изразитије на раст курса динара него што утичу на пад инфлације.

Осим што дестимулише извоз, високи курс, као и начин његовог формирања, уноси неизвесност у пословање. Није могућно предвидети колики ће сутра бити курс динара: 86,5 динара за евро или 76,5 динара или… Мањи прилив иностраних кредита даће прву, а већи прилив другу цифру, констатује наш саговорник.

Међутим, он каже да ниво курса није примаран чинилац који делује на извоз. Дугорочна реална конкурентност наше привреде је ниска. Светски економски форум је прошле године објавио лествицу конкурентности привреда у свету према којој првих десет места заузимају: САД, Швајцарска, Данска, Шведска, Немачка, Финска, Сингапур, Јапан, В. Британија, Холандија.

Др Савин указује да је у том разврставању од земаља у транзицији највише, 38. место, припало је Литванији. Следе је Словенија 39, Словачка 41. Црна Гора је рангирана на 82, а Србија на 91. месту.