Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пола века молекуларне биологије у Србији

У престижним лабораторијама света раде стотине научника који су прва знања стекли захваљујући „београдској школи”, трећој у Европи на којој је уведено изучавање поменуте научне дисциплине на нивоу основних академских студија, наглашава проф. др Горан Брајушковић
Горан Брајушковић (Фото: лична архива)

У актуелно време пандемије вируса корона мало је оних који нису чули за речи ПЦР, геном, РНК, РНК вакцину. Све су то појмови научне дисциплине молекуларне биологије, а која за предмет изучавања има живи свет на земљи на нивоу биолошких макромолекула. Баш захваљујући достигнућима научника који се њом баве, свет је био у прилици да у врло кратком периоду дешифрује геном вируса САРС ков 2, на основу чега су креирани комерцијални китови за његово препознавање и произведене ефикасне вакцине којима су сачувани милиони живота. Истовремено истражујући и дајући свој допринос свету у борби против короне научници који се у Србији на Биолошком факултету у Београду баве молекуларном биологијом недавно су обележили велики јубилеј – пола века изучавања ове научне дисциплине код нас. А колико је значајна и како се она развијала за „Политику” открива редовни професор тог факултета др Горан Брајушковић, сарадник Центра за хуману молекуларну генетику.

Истиче да су открића молекуларне биологије последњих деценија довела до револуционарних промена у многим природним наукама. Нарочито у медицини, између осталог, због прецизније дијагностике болести заснованих на увиђању промена у молекулу ДНК, или примене иновативних терапија, попут имуно и генске. Из тога се развила персонализована или молекуларна медицина. Називају је и транслациона, што управо подразумева примену открића молекуларне биологије у дијагностици и лечењу болести човека. На простору Балкана, један од пионира примене молекуларно-биолошких метода у дијагностици ретких болести код човека, као и форензичке генетике, била је молекуларни биолог проф. др Станка Ромац, оснивач поменутог центра на Биолошком факултету.

– Јавности је мало позната чињеница да је Универзитет у Београду (УБ) био трећи у Европи на коме је започето изучавање молекуларне биологије на нивоу основних академских студија. Ове године прославља се значајан јубилеј пола века од формирања Београдске школе молекуларне биологије, односно студијске групе Молекуларна биологија и физиологија на Одсеку за биолошке науке Природно-математичког факултета (ПМФ) УБ. И то захваљујући визионарским идејама једног од најпознатијих српских научника академика Душана Каназира. Његова прва асистенткиња, касније дугогодишња шефица Катедре за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета, на којој радим, била је проф. др Ана Савић – наводи Брајушковић.

Проф. др Гордана Матић, једна од двадесетак студената прве генерације молекуларне биологије, на недавној прослави јубилеја у Ботаничкој башти „Јевремовац”, истакла је да је Румунска влада послала свог најбољег студента медицине, Октавијана Попескуа, да са првом генерацијом студената у Београду студира на тој студијској групи. Данас је проф. Попеску члан Румунске академије наука и директор Биолошког института у Букурешту. Проф. Матић и други пионири молекуларне биологије у Србији велику улогу за развој студијског програма приписују такозваној Винчанској групи коју је, такође, формирао академик Каназир. Чинили су је научници из различитих области биологије и других природних наука, а сем осмишљавања студијског програма, они су организовали и практичне вежбе у Институту у Винчи, јер на ПМФ-у у то доба нису постојали услови за њих. Укључивањем у наставу професора др Драгутина Савића, др Љубише Тописировића, др Радомира Црквењакова и др Радмиле Ђорђевић Марковић дошло је до новог пробоја у развоју нашег студијског програма. Нажалост, у овој години јубилеја генерације молекуларних биолога остале су без свог најомиљенијег асистента а потом и професора, дугогодишњег шефа Катедре за биохемију и молекуларну биологију проф. др Ђорђа Фире.

Студијски програм био је иновативан и по томе што су наставу на њему држали и професори са других факултета УБ (Медицинског, Хемијског) и научних института (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и Институт за нуклеарне науке „Винча”). Деценијама је српска заједница молекуларних биолога расла да би 2015. било основано и Српско друштво за молекуларну биологију, а 2017. одржан и Први конгрес молекуларних биолога Србије са међународним учешћем. После дугог низа година у Регистар занимања у земљи поново је недавно уписан и дипломирани молекуларни биолог и физиолог, а у новом акредитационом циклусу Биолоши факултет ће, најављује Брајушковић, акредитовати посебан студијски програм Молекуларна биологија и физиологија.

– Дешифровањем генома човека, почетком овог века, настављен је развој молекуларне биологије и појавила се нова научна дисциплина, геномика. Тиме је свет ушао у нову геномску еру цивилизације чији су крајњи домети данас тешко предвидиви. Научници се слажу да оно што је за 20. век било откриће електрона, то су открића геномике за 21. век. Развојем молекуларне биологије и геномике бићемо у прилици да успешније лечимо човека, да се ухватимо укоштац са растућим глобалним проблемима попут недостатка хране широм планете, а и учинити значајне кораке у обезбеђивању здравијег животног окружења. На тим изазовима, сада у најпрестижнијим лабораторијама широм света ради на стотине научника који су своја прва знања и искуства стекли захваљујући Београдској школи молекуларне биологије – поносно наглашава проф. Брајушковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.