Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЛАН МАРИНОВИЋ, повереник за информације од јавног значаја

Органи власти мораће да објављују информаторе о раду

Мало је оних који су међу четрнаест-петнаест хиљада запослених у јавним институцијама већ испунили обавезу да обавесте јавност шта и како чине, ипак имају још времена – рок им је 16. новембар
Милан Мариновић (Фото: Драган Миловановић)

Међународни дан права јавности да зна јуче је дочекан уз једну новину, која је у Србији уведена на предлог Милана Мариновића, повереника за информације од јавног значаја. Да би побољшао транспарентност рада свих јавних институција, повереник је покренуо измене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, што му је омогућило увођење нове платформе, односно Јединственог информационог система на ком су све јавне институције дужне да подносе своје извештаје о раду и тиме омогуће увид јавности у своје пословање. Када ће ова новина донети резултате и какве ће користи од ње имати „обични” грађани, повереник Мариновић открива у разговору за наш лист

Да ли су измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја постигле очекивани циљ?

Често ме питају да ли су поменуте измене, које су у примени од 17. фебруара ове године, постигле очекивани циљ. Оне су толико свеобухватне да је у овом тренутку немогуће оценити да ли су га до сада постигле. Истичем да ја као повереник тренутно, што ће извесно потрајати још неко време, паралелно поступам како по жалбама које су поднете према претходном тексту закона, тако и по жалбама по измењеном закону. За поједине од измена биће потребно много више времена и примене у пракси да би се могло проценити какав ефекат имају. За неке се у овом тренутку и не може проценити ефекат увођења пошто још није ни наступио законски рок за њихову примену. Ипак, с приличном извесношћу се може рећи да су поједине измене већ почеле да дају своје позитивне резултате. Ту пре свега мислим на оне које се односе на значајно проширена овлашћења која сам као повереник добио.

Која овлашћења су вам проширена, наведите примере где их већ примењујете?

Првенствено, позитивне резултате већ дају проширена овлашћења која су ми као поверенику дата за утврђивање прекршајне одговорности због поступања органа власти противно закону. Као повереник већ издајем прекршајне налоге којима изричем новчану казну од 30.000 динара овлашћенима у органима власти или у органима власти у којима та лица нису одређена, руководиоцима органа власти који уопште нису поступили по примљеном захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја. Наплатом новчаних казни изречених на наведени начин Служба повереника је сврстана у круг пунилаца буџета. Почели смо и да подносимо захтеве за покретање прекршајног поступка против одговорних у оним органима власти за које, у жалбеном процесу, утврдимо да су направили неки од прекршаја из закона.

Зашто је значајан 16. новембар ове године?

Према својим дугорочним ефектима, најважнија измена закона је неодвојиво повезана са 16. новембром ове године. Тога дана истиче законски рок да сви органи власти објаве информаторе о свом раду на Јединственом информационом систему, платформи коју водим и одржавам ја као повереник. Уколико до тада не испуне поменуту обавезу, почећу да спроводим законско овлашћење и против руководилаца тих органа власти иницирати прекршајне поступке, у којима надлежни судови могу изрећи новчане казне од 20.000 до 100.000 динара. Ова обавеза израде и објављивања информатора о раду органа власти је од изузетног значаја за ефикасније остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја у Републици Србији.

Које бенефите имају државни органи, а које грађани од поменуте платформе на којој јавне институције подносе извештаје о раду?

Ако узмемо у обзир да је изменама закона значајно измењена садржина информатора и број рубрика са подацима о раду служби власти повећан са девет на чак двадесет четири, што, између осталог, обухвата и податке о јавним набавкама, исплаћеним платама и другим примањима, претпостављам да ће грађани, више и лакше долазити до информација о раду оних који владају у земљи. А самим тим биће смањена потреба за подношењем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја. Успостављање овог система доноси користи и за грађане који траже информације, али и за органе власти. Осим што ће им бити доступан много већи број објављених информација о раду служби на власти, бенефит за грађане је што ће на једноставан и брз начин, уз само неколико „кликова” на рачунару, долазити до жељених података, уместо да покрећу некада и вишемесечне поступке подношења захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Органи власти имаће корист од објављивања информатора јер више неће бити „затрпавани” захтевима за слободан приступ информацијама о њиховом пословању, а на овај начин повећана видљивост и прегледност њиховог рада имаће за последицу јачање поверења грађана у њих. Објављивање информатора о раду свих органа власти први пут на једној платформи допринеће једнообразности тих докумената, лакшој прегледности, али и контроли коју ја спроводим. Нажалост, до сада је, од процењених четрнаест, петнаест хиљада органа власти који имају поменуту обавезу, веома мало њих то и испунило. Користим ову прилику да их упозорим да то ураде у законом прописаном року до 16. новембра.

С којим изазовима у раду се тренутно сусрећете и шта планирате да унапредите у предстојећем периоду из области права приступа информацијама?

Поменуто објављивање јединственог информатора о раду свих органа власти у Србији ми је тренутно и највећи изазов у послу. Заједно са мојом службом искористићу све расположиве начине да их убедим да испоштују поменуту обавезу. Због тога, као и због упознавања заинтересованих са изменама закона, планирамо одржавање бројних предавања, округлих столова, састанака и у свему томе очекујемо велику подршку средстава информисања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.