Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Струјом се догревају и они који се греју на дрва и угаљ

У Србији око 56 одсто домаћинстава користи огревно дрво или угаљ као основни начин грејања, а у периодима хладних дана, велики део ове потрошње замењује се електричном енергијом
(фото Д. Јевремовић)

Предлози и препоруке којима Влада Србије последњих дана позива потрошаче да рационално троше струју и тиме помогну и себи и Електропривреди Србије да што мање увози енормно скупе мегавате, само је тренутно гашење пожара како би се што безболније прегурала зима. Чињеница да нови термоблокови нису саграђени у последњих 25 година дошли су на наплату тако да приоритети нове владе уколико не буде желела да се наредне зиме поново нађе у истој или још тежој ситуацији је да се коначно заврну рукави. Јер, сва предвиђања показују да се цене енергената неће вратити на ниво пре светске енергетске кризе све и да се рат у Украјини сутра заврши. А неће, нити му се крај назире.

Потрошачи у Србији добили су шансу да уз уштеду струје од 10 до 30 одсто могу да смање рачуне током зиме и до 50 процената, што је спас за многе који би да кућни буџет „уштину” за ову, иначе, важну ставку.

Како, дакле, предстојеће зиме трошити што мање струје у Србији? Управо је то био и назив стручног скупа одржаног пре два дана у организацији редакције „Енергија Балкана”. Проф. др Милош Бањац са Машинског факултета у Београду је том приликом нагласио да према последњим расположивим подацима у Србији око 56 одсто домаћинстава користи огревно дрво или угаљ као основни начин грејања. У периодима хладних дана, велики део ове потрошње се замењује електричном енергијом. То можда и не чуди када се зна да је метар дрва дупло скупљи него прошле године и да се скоро приближио износу на рачуну оних који се греју на струју у црвеној, најскупљој зони потрошње.

Према расположивим подацима потрошња нафтних деривата бележи раст и од 2009. до данас са 2,6 скочила је на 3,15 милиона тона еквивалентне нафте. Изражен је и пораст потрошње зелене енергије и то највише захваљујући биомаси са 1,05 на 1,58 милиона тона. Када је реч о струји потрошња је отишла са 2,3 на 2,4 милиона тона, док је утрошак гаса неравномеран.

Енергетски биланс за 2022. годину показује да у структури потрошње струје индустрија учествује са – 31 одсто, саобраћај – 1,3, домаћинства највише са 49,4, јавне и комерцијалне делатности – 17,2 и пољопривреда са 1,2 процента. Као стратешке циљеве развоја електроенергетског сектора до 2025. године који ће обезбедити сигурно снабдевање струјом проф. Бањац наводи пре свега ревитализацију постојећих електроенергетских постројења, прилагођавање термоенергетских производних капацитета обавезама преузетим на основу чланства у Енергетској заједници. Неопходна је, каже, и модернизација постојећих хидроелектрана, изградња нових производних постројења на конвенционална горива, као и повећање производње из обновљивих извора енергије (ОИЕ) – хидроенергија, ветар, биомаса, соларна енергија.

Као приоритете издваја реконструкцију термоелектрана сагласно директиви о великим постројењима за сагоревање, изградњу нових термоенергетских капацитета на угаљ снаге 700 мегавата до 2025. године као и реверзибилну хидроелектрану „Бистрица” чија је процењена снага 680 мегавата, а која би производила вршну енергију за покривање максималне дневне потрошње што је, иначе, најскупља енергија.

Потенцијални пројекти изградње нових производних капацитета у електроенергетском сектору требало би да буду Термоелектрана „Никола Тесла” (ТЕНТ) блок Б чија се годишња производња процењује на 5.400 гигават-сати, ТЕ „Колубара Б” 5.100 гигавата, термоелектрана – топлана на гас 3.000, хидроелектрана (ХЕ) „Велика Морава” 650, ХЕ „Западна Морава” 297.14, ХЕ „Ибар” 451, „Средња Дрина” 1.445 и ХЕ „Ђердап три” чија је процењена снага 600 мегавата.

Као вид штедње за ову грејну сезону, проф. Бањац наводи и да би топлане требало да наплаћују грејање према потрошњи и то кроз успостављање реалних паритета цена коју треба да утврди Агенција за енергетику, као и кроз смањење губитака на дистрибутивној мрежи и повећати ефикасност производње.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.