Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Државни приходи у овој години реално повећани за 3,9 одсто

Фото А.Васиљевић

Приходи и расходи државе у протеклом периоду остварили висок номинални раст, али да се њихов реални раст, услед инфлације, убрзано успорава, рекао је данас професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Он је навео да је од почетка године до краја јула, буџет консолидоване државе, према званичним подацима, био у суфициту од 19 милијарди евра.

„У првих седам месеци ове године приходи државе су реално повећани за 3,9 одсто, док су расходи остварили реални раст од 2,3 одсто”, навео је Арсић на презентацији 69. броја „Кварталног монитора”.

Он је оценио и да висина фискалног дефицита у овој години зависи од тога када ће и у којој мери држава „позајмице” јавним предузећима претворити у субвенције.

Такође, додао је да ће висина фискалног дефицита зависити и од тога да ли ће се држава укључити у сервисирања дугова јавних предузећа према комерцијалним банкама, давањем додатних гаранција или преузимањем дугова.

"Фискални дефицит сезонски расте у другој половини године. Ако држава при ребалансу ''позајмице'' искаже као расходе, дефицит би могао да достигне око 4 одсто БДП-а”, закључио је он.

Сматра да држава у планове за фискалну политику треба да узме у обзир то да су услови задуживања погоршани, услед чега ће трошкови камата у наредном периоду значајно расти.

Он је истакао да је држава у првих седам месеци јавним предузећима из области енергетике уплатила 105,6 милијарди динара, које су књижене као позајмице, а не као трошак државе.

Арсић је казао да, према процени стручњака који су радили на 69. броју „Кварталног монитора”, највећи део средстава који је уплаћен јавним предузећима неће бити враћен, што значи да ће се претворити у расходе државе.

"Да су наведене позајмице третиране као расходи држава би у првих седам месеци уместо суфицита остварила значајан дефицит”, рекао је Арсић, преноси Танјуг.

Он је навео и да је јавни дуг крајем јула у Србији износио 31,45 милијарди евра и објаснио да је несклад између фискалног дефицита и прираста јавног дуга последица управо „позајмица” државе јавним предузећима.

Нагласио је да јавни дуг у односу на БДП стагнира, јер се држава углавном задужује у еврима, а да БДП расте услед инфлације и реалног раста.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.