Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трговци предлажу измену Уредбе о ограниченим ценама намирница

Из Министарства трговине најављено је да ће са листе бити изузети неки производи, а трговци су већ доставили предлог који би то артикли могли да буду: хлеб „сава” – да, али зашто ограничавати цену хроно векне или оне са чија семенкама
(Фото А. Васиљевић)

Свесни смо да држава брине о потрошачима и да је важно да у кризним временима њихов интерес буде заштићен, али то не треба да значи да би трговци требало да носе сав терет таквих мера. Кроз заједнички дијалог, онакав какав је постојао током трајања ванредног стања, може се обезбедити и стабилно и снабдевено тржиште и да терет буде подељен на све у ланцу – од примарног произвођача до потрошача, каже за „Политику” Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије.

Ових дана, наглашава, Уредба о ограничењу цена основних животних намирница, а према најавама из Министарства трговине биће продужена и на снази све док буде потребно, односно док траје кризе, а инфлаторни удари прете стандарду грађана. Међутим, како је недавно изјавио Урош Кандић, државни секретар за трговину, ускоро ће са листе производа чија је цена ограничена ипак бити изузете поједине намирнице. Предлог трговаца је, како сазнајемо, већ достављен влади, јер они покушавају да смање број артикала чија је цена ограничена.

– По свакој групи производа која је наведена у уредби, трговци су дали свој предлог који треба да буду изузети, а да тржиште и даље буде снабдевено. Да напоменем да је 20 одсто промета трговаца у овом тренутку под неком врстом ограничења. На пример, разумљиво је да је ограничена цена хлеба „сава”, али не видимо разлог зашто би она била ограничена и за специјалне врсте попут хроно векне или хлеба са чија семенкама. Сличне примере имамо и у другим групама намирница – наводи Малиновић. Објашњава да је модел снабдевања који је био на снази током ванредног стања и у чијем креирању су учествовали и трговци био много прихватљивији, а заснивао се на ограничавању маржи свих у ланцу снабдевања од примарног произвођача до трговаца. У Привредној комори Србије (ПКС) сматрају да оваква врста интервенисања државе, посебно када такве мере трају дуже, мора да укључује и трговце, јер, тврде да су они овог пута понели највећи терет.

Малиновић напомиње да код 15 малопродајних ланаца, који се баве продајом прехрамбених производа, просечна нето профитна стопа износи мање од 2,5 одсто и да они бележе губитке о којима ће се говорити тек на крају ове године, када се буду сабирали ефекти ових мера. На недавно одржаној конференцији посвећеној тржишту хране у Србији, било је речи и о томе да ли је Уредба о ограничавању цена права одлука и већина учесника се сложила да јесте, али да ипак није јасно ко ће на крају бити губитник, а ко добитник.

Тражња за основним животним намирницама које су под уредбом Владе Србије у протекла три месеца већа је за 20 процената у односу на исти период прошле године, и трговци се труде да обезбеде потребне количине робе и континуирану снабдевеност тржишта. На полицама је, наводе, више од 85 одсто домаћих производа, што ствара додатну стабилност и сигурност у снабдевању, посебно у време кризе. Из ПКС-а подсећају да је домаће тржиште било једно од малобројних у Европи које је, у највећем јеку пандемије функционисало без поремећаја, захваљујући ажурности трговаца на мало.

– Да би тако било и даље зато и инсистирамо на томе да сви у ланцу буду одговорни, па чак и потрошачи који не би требало да купују залихе. У јуну и августу када је производња млека услед суше и других проблема, подбацила, а тражња била повећана, појавио се проблем у снабдевању – објашњава саговорник из ПКС. Додаје да ако наставимо на овај начин да третирамо трговину, која је иначе код нас таргетирана као неко ко много зарађује, дугорочно губимо економску стабилност.

– Потрошач оде у продавницу, види празну полицу, одмах оптужује трговца, а не види ланац снабдевања – закључује Малиновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.