Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

По иновацијама наши научници изнад европског просека

(Pixabay)

Према извештају Европске комисије о оцени иновација за 2022. годину (European Innovation Scoreboard – EIS), раст перформанси које је Република Србија у том пољу начинила од 2015. до 2022. године је 15,6 одсто. Што је велики успех јер је овдашњи резултат виши од просечног раста у Европској унији, који износи 9,9 одсто у истом временском интервалу. Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја сматрају да овај податак говори о убрзаном приближавању Републике Србије стандардима Европске уније и у овом домену.

Извештај EIS представља својеврстан инструмент Европске комисије који се бави компаративном проценом иновативности у земљама чланицама Европске уније и неколико других држава, укључујући и Србију. Ове године анализирали су 32 индикатора сврстана у 12 категорија. Од тога значајни резултати Републике Србије виђени су у категоријама иноватора и улагања у иновације, истраживања и развоја, као и у сфери утицаја на запосленост.

– Раст перформанси на овој листи резултат је системских реформи у иновационом систему и унапређења законодавног и стратешког оквира, као и повећаног улагања у научноистраживачку и иновациону инфраструктуру. Од 2018. године донето је низ стратешких докумената и кључних закона, укључујући и нови закон о иновационој делатности и Стратегију развоја стартап екосистема, који су усвојени прошле године – сматра Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја.

Оваквом резултату, појашњава министар за наш лист, допринело је и оснивање нових института у земљи, попут Института за вештачку интелигенцију и Института „Биосенс”, који су смештени у Новом Саду, Института за информационе технологије у Крагујевцу. Одличан резултат Србије у сфери иновација подупиру и посебни фондови из којих се финансирају научна истраживања, попут Фонда за иновациону делатност и Фонда за науку, који су са 98 милиона евра финансирали више од 1.720 пројеката.

– На раст српских перформанси у пољу иновација утиче и ширење мреже научнотехнолошки паркова у којима спајамо привреду и научну заједницу. Уз већ постојећи парк у Београду, на Звездари, формирани су научнотехнолошки паркови у Нишу, Новом Саду и Чачку. У развој ових паркова држава је уложила више од 53 милиона евра – наглашава Бранко Ружић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Станиша Младеновић
Све је то красно, али као власник патента могу да кажем, ако не постоје услови за реализацију иновације, онда нема користи ни за иноватора ни за друштво.
Ale
Zavisi od toga da li inovacija ima prakticnu primenu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.