Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Тињајућа” мултипла склероза мора што пре да се лечи

Пацијенти због инвалидитета приуђени да користе помагала за ходање или колица и тако постају неспособни за рад и везаби за неговатеље
Мултипла склероза погађа 2,5 милиона људи широм света, а процењује се да у Србији има око 9.500 пацијената (Фото Д. Јевремовић)

Mултипла склероза je други најчешћи узрок инвалидитета, одмах иза саобраћајних незгода, због чега је неопходно започети лечење одмах по успостављању дијагнозе ове болести како би се контролисала њена активност и успорио напредак, смањио ризик од новог погоршања, одложио почетак трајног инвалидитета и генерално водио ка бољем дугорочном исходу болести, наглашено је јуче на регионалном скупу на којем се говорило изазовима, прогнозама за лечење и перспективама оболелих од овог опасног аутоимуног обољења. Мултипла склероза „напада” централни нервни систем, који утиче на мозак и кичмену мождину, а услед широког спектра симптома и различитих карактеристика код сваког пацијента, с правом се сматра болешћу са хиљаду лица. Значајно нарушава квалитет живота, а пацијенти због инвалидитета често морају да користе помагала за ходање или колица, постају неспособни за рад и потребни су им неговатељи.

Данас се сматра да је мултипла склероза „тињајућа” болест. Студија у којој су била 192 пацијента са мултиплом склерозом показала је да присуство такозваних тињајућих лезија у мозгу повећавају могућност развоја когнитивних проблема и потешкоћа са покретљивошћу у поређењу са пацијентима који их немају. Студија је показала и да је већа вероватноћа да ће код пацијената са тињајућим лезијама болест прогредирати, да ће имати и више проблема са пажњом, концентрацијом, памћењем, отежаном покретљивошћу. Као резултат нових научних сазнања, појавиле су се и нове препоруке око коришћења магнетне резонанце.

Проф. др Јелена Друловић, неуролог из Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Србије, истакла је да је то најновији концепт о коме се сада највише говори и да се научна сазнања о мултиплој склерози непрекидно надограђују. Иако нема видљивих упалних процеса током радиолошких тестова, велики број пацијената доживљава погоршање услед тињајућег патолошког процеса, који утиче на цео централни нервни систем.

– Раније смо мислили да болест креће са инфламаторним дешавањима, када долази до активације наших лимфоцита у системској циркулацији, који затим одлазе у мозак и тамо доводе до запаљења и свега онога што се затим дешава код ове болести. Садашњи концепт мења ту хипотезу и сматра се да унутар самог мозга почиње хронични запаљенски процес који захвата читав мозак, а који је праћен неуродегенерацијом, што доводи до бржег развоја онеспособљености. Мултипла склероза је најчешће обољење које доводи до онеспособљености код млађих одраслих особа. Ћелије имунског система у мозгу имају кључну улогу у настанку тињајућих лезија. Важно је да се пацијенти придржавају савета лекара на које им они скрећу пажњу, јер од тога доста зависи успешност лечења – нагласила је проф. др Друловић.

Проф. др Марио Хабек, из КБЦ Загреб, представник Хрватске у Европском друштву за лечење и истраживање мултипле склерозе, сматра да ранији почетак лечења пацијената успорава напредовање болести, смањује ризик од нових погоршања стања, док др Грегор Јакоб Брецл, из УКЦ Љубљана, каже да се стратегија лечења мултипле склерозе значајно променила последњих година и да је неопходно укључити пацијента у доношење одлуке о лечењу.

– Ако болесник нема клиничког погоршања болести и нових лезија на снимку са магнетне резонанце, а поступно се код њега повећава неуролошка онеспособљеност, ако се осећа лошије, уморнији је и има когнитивне проблеме, тада треба посумњати на развој тињајуће мултипле склерозе. Пацијенти треба да воде дневник симптома и проблема у свакодневном функционисању, јер нам ти подаци доста значе због даљег одређивања терапије – додао је др Хабек.

Мултипла склероза погађа 2,5 милиона људи широм света, а процењује се да у Србији има око 9.500 пацијената. Болест се јавља када имуносистем грешком нападне заштитни и потпорни слој који окружује нервне ћелије (мијелински омотач) у мозгу, кичменој мождини и оптичким нервима, изазивајући упалу и оштећење. Ово оштећење може да изазове низ различитих симптома, укључујући слабост мишића, умор и потешкоће са видом, и на крају може довести до онеспособљености. Већина људи први пут развије симптоме између 18 и 50 година.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.