Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко су жене које владају Европом – премијерке и председнице на челу 13 држава

Италијанска десничарка Ђорђа Мелони (45) могла би после победе своје партије Браћа Италије на недељним изборима, да се придружи не тако малој групи жена на функцији премијера и председника у десетак европских држава.

Велика Британија – Лиз Трас

Лиз Трас (Фото EPA-EFE/NEIL HALL)

Последња која је постала чланица тог женског клуба јесте Лиз Трас (47), која је почетком месеца преузела улогу премијера од Бориса Џонсона. Трасова није прва жена премијер у британској историји. Током осамдесетих година прошлог века тај посао обављала је „гвоздена лејди” Маргарет Тачер, а од 2016. до 2019. прва међу министрима била је Тереза Меј. Све три су чланице Конзервативне странке.

Данска – Мет Фредериксен 

Мет Фредериксен (Фото EPA-EFE/PHILIP DAVALI)

Мет Фредериксен (44), лидер данске социјалдемократије, постала је најмлађи премијер у историји те земље у јуну 2019. Ни она није прва жена на челу данске владе будући да је пре ње, од 2011. до 2015, на том месту била Хеле Торнинг Шмит.

Естонија – Каја Калас

Каја Калас (Фото EPA-EFE/TOMS KALNINS)

Естонску владу први пут је повела припадница лепшег пола – Каја Калас (45) у јануару прошле године. Ту функцију је од 2002. до 2004. обављао њен отац Сим Калас. Ова прибалтичка држава од 2016. има и жену на позицији председника – Керсти Калјулаид (52), чија је улога углавном церемонијалне природе.

Финска – Сана Марин

Сана Марин (Фото EPA-EFE/MADS CLAUS RASMUSSEN)

Када је у децембру 2019. изабрана за шефицу владе Финске, трећу жену на тој позицији, Сана Марин је постала најмлађи премијер на свету са само 34 године. Недавно се нашла на удару критика јавности након што су објављене фотографије њеног ноћног провода са пријатељима. Пажњу јавности привукао је још један детаљ из њеног породичног живота – после развода родитеља, живела је са мајком и мајкином партнерком.

Француска – Елизабет Борн 

Елизабет Борн (Фото EPA-EFE/YOAN VALAT)

Елизабет Борн (61), грађевински инжењер по професији, постала је председница владе Француске у мају, као друга жена на тој функцији.

Грчка – Катерина Сакеларопулу

Правница Катерина Сакеларопулу (66) изабрана је за прву председницу Грчке, функцију са церемонијалном улогом, у јануару 2020.

Мађарска – Каталин Новак

Каталин Новак (Фото EPA-EFE/Joedson Alves)

Каталин Новак (45), која је овог месеца посетила Србију, иначе бивша министарка полиције и блиска сарадница премијера Виктора Орбана, постала је у марту прва жена на челу Мађарске.  

Литванија – Ингрида Шимоните

Ингрида Шимоните (Фото EPA-EFE/PHILIP DAVALI)

Бивша литванска министарка финансија Ингрида Шимоните (47) постала је председница владе десног центра у децембру 2020. Литванија има традицију женског лидерства са „балтичком челичном лејди” Далијом Грибаускаите која је на власти провела десет година, почев од 2009.

Словачка – Зузана Чапутова

Адвокатица Зузана Чапутова (49) прва је жена председник Словачке и на тој позицији се налази од јуна 2019. године.

Шведска – Магдалена Андерсон

Магдалена Андерсон (Фото EPA-EFE/JESSICA GOW)

Иако је шведска позната по политици родне равноправности, до новембра прошле године и избора социјалдемократкиње Магдалене Андерсон (55), није имала жену премијера. Андерсонова је пре две недеље дала оставку после изборне победе деснице.

Грузија, Исланд, Шкотска, Молдавија

Маја Санду (Фото EPA-EFE/ROBERT GHEMENT)

И изван Европске уније жене заузимају водећа места на власти: Саломе Зурабишвили, председница Грузије, Катрин Јакобсдотир, премијерка Исланда, Никола Стрџен, премијерка Шкотске. Молдавија има жену и на челу владе и на челу државе, а те функције обављају Наталија Гаврилита и Маја Санду.

Србија – Ана Брнабић

Ана Брнабић (Фото EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Владу Србије по први пут води жена, од 2017. године, а Ана Брнабић именована је и за мандатара нове владе која ускоро треба да буде формирана. 

Фон дер Лајен и Меркелова

Урсула фон дер Лајен (Фото EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Овом списку треба додати и Урсулу фон дер Лајен, Немицу која је од децембра 2019. на челу Европске комисије. Листа би била дужа макар за једно име да немачка канцеларка Ангела Меркел у децембру прошле године није отишла у политичку пензију после 16 година на власти.   

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Будућу премијерку Ђорђу Мелони немогуће је сврставати у било какав „феминистички лоби". Њен политички програм је врло јасан и представља спасоносни пут не само за Италију, већ и за читаво човечанство.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.