Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШЕСНАЕСТИНА ФИНАЛА ФУДБАЛСКОГ КУПА СРБИЈЕ

Од мрвице кост у грлу

Партизан отаљавао посао у Сремској Митровици задовољивши се да и са 1:0 прође даље и не само да се загрцнуо, него се угушио. – Фудбалер „чим стане, он је изван игре, било да је у поседу лопте или без ње”
Да су силовитије јуришали, не би сада служили за подсмех: фудбалери Партизана (Фотографије Д. Сандић)

После осам година непрекидног играња у финалу Купа Србије Партизан је ове сезоне већ на првом кораку у том такмичењу пропао у земљу. Његови фудбалери су се обрукали у Сремској Митровици, где су на пенале (2:0) испали од, у овом тренутку, прволигаша и то просечног.

„Црно-бели” су дебело платили цех, јер су хтели да се задовоље мрвицом. Она им се препречила у грлу као гост, загрцнули су се од ње и на крају се угушили. Раднички је оборио на плећа несумњиво бољега од себе и тиме, без икаквог двоумљења, частио себе најлепшим поклоном за сопствени јубилеј – сто година постојања.

И прошле године кобан Гомесов неискоришћен пенал

Партизанова мрвица је било 1:0, најмањи могући резултат којим може да се победи. Његовим фудбалерима је, по току игре, једино било важно да отаљају посао и прођу у осмину финала. Зато се готово цело друго полувреме нису напрезали да повећају капитал и обезбеде се за старе дане, то јест за крај утакмице. Због таквог приступа свом задатку су кажњени и треба да буде кажњен свако ко тако хоће да ушићари.

Пре утакмице би и да су играли омладинци из Хумске њима даване већи изгледи него противнику. Али, да би се то и остварило треба да се поштено одради свој посао, да се запне, да се, можда, застане тек кад се супарничка мрежа напуни до врха или, како се још такође сликовито каже, да се изрешета.

Међутим, Партизанови играчи су настојали да са што мање потрошене снаге стигну на циљ. И погодио их је гром из ведра неба, јер су, како се утакмица ближила крају, мислили само на то да време прође.

Својевремено, уочи полуфинала Европског првенства 1976. у нашој земљи, где су поред тада „плавих” играли још Западна Немачка, Холандија и Чехословачка, питали су Јохана Кројфа шта мисли о југословенском фудбалу. Један од најбољих фудбалера у историји, како је објавио „Спорт”, 29. јула те године у трагању за тајном још једног неуспеха наших миљеника, изнео је своје гледиште:

„Ако жели успех себи и тиму, фудбалер током деведесет минута мора стално да игра. Чим стане, он је изван игре. Било да је у поседу лопте, или без ње. Без зноја и сталног ангажовања сваког појединца, нема ни креације која плени. Ни његове, ни тима као целине. Мислим да југословенски фудбалери не трче у мери у којој би морали то да чине. Такође, из необјашњивих разлога, олако се опуштају током игре.”

Као да је гледао прекјучерашњу утакмицу у Сремској Митровици! У Партизану се нису претргли од трчања ни они, који су имали лопту, а камоли они без ње. Његова дијагноза о ондашњој југословенској репрезентацији као да је изречена за ову бољку „црно-белих”. А Партизану није први пут да болује од ње. Уосталом, 32 године (од 1957. до 1989) није освојио Куп Југославије. Да је учио на својим грешкама данас би био један од највиђенијих клубова на свету. Није, или није издржао терапију до краја, и онда се болест враћа.

Поклон за стогодишњицу: радост фудбалера Радничког после сензационалног пласмана

Дешава се и европским великанима да се саплету тамо где се и не види да постоји нека препрека и падну као проштац. Партизанова невоља у овом тренутку је што се, после очајног почетка сезоне, подигао и сада, када му треба велико самопоуздање, јер му предстоје тешки испити, он је поново пао тамо где то нико није могао ни да помисли.

То може да буде погубно, ако се одмах чврсто не стане на ноге. Уосталом, четири неискоришћена пенала су и последица психичког шока, јер се готово претворило у вересију само два минута пре краја. Друго је питање што је Гомес као први извођач био неуспешан. Он је, прошле године, пропустио прилику да из једанаестерца донесе Партизану три бода против новосадског Пролетера (тим, који је испао на крају првенства), и од тог тренутка је његовом тиму почело да клизи прво место из руку, па је првенство опет завршио без титуле. Ако већ сам не може да рашчисти како да пуца с 11 метара кад је то изузетно важно требало би неко да га подучи. Можда не може да буде присебан као Натхо, али за све постоји неки лек.

Барселонина четири промашена пенала у финалу КЕШ

А нерви раде своје. Бобек, који је на оној поновљеној утакмици на Олимпијским играма 1952. против Совјетског Савеза, када је улог био неупоредиво већи од спортског угледа, дао гол из пенала, а у Купу Југославије против загребачког Динама, 4. октобра 1953, није искористио чак три једанаестерца (два из игре и један кад се на пенале одлучивало) и Партизан је испао на свој рођендан. У финалу Купа европских шампиона 1986. Барселона је код куће, у Шпанији, промашила, као и сада Партизан, четири пенала. Стеауини фудбалери су дали два гола и Румунија је добила европског првака.

Једна од чари фудбала, због које је, можда, и најомиљенији спорт, управо је то што Давид може чешће да савлада Голијата, него у другим, јер овде може да остане почетни резултат или да један погодак буде довољан за незамисливу сензацију. Што се она догодила у Сремској Митровици није толико заслужан одличан Раднички, колико уздржани Партизан. Домаћин је учинио све што је могао и то врло фер, али гости су пружили много мање од свог просека. Колики је значај психе види се и по томе што су после вођства од 2:0 трећи и четврти шутер Радничког с беле тачке пропустили прилику да нокаутирају ривала. Да би се њихова најскривенија машта остварила славни ривал је морао да почини харакири, што је учинио Андраде, баш онај играч, који је у 18. минуту довео Партизан у вођство и пуних 70 минута се чинило да ће то да буде довољно за улазак у осмину финала Купа Србије.

Да су „црно-бели” силовитије јуришали, да су хтели више од 1:0, сада не би служили за подсмевање. А да могу да се носе и с притисцима већ су показали недавно када су против Младости у Новом Саду и Радничког у Крагујевцу исцедили три бода у самом финишу, а и на међународној сцени када су начинили преокрет у Ухерском Храдишту (губили с 2:0 и имали играча мање, па преокренули на 3:2, што, ипак, нису сачували) и код куће када их није поколебало вођство Нице чим је утакмица почела. Али, тада су изгарали до последњег тренутка, играли су, Кројфовим речником речено, и без лопте и са њом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.