Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНАС ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИХ

Најчешће их муче висок притисак и усамљеност

Припадамо медитеранском кругу земаља у којима се негују снажни емотивни односи међу члановима породице, ипак статистика говори да у Србији постоји 434.548 старачких домаћинстава
(Фото Д. Јевремовић)

Свака пета особа у нашој земљи старија је од 65 година, а неумољива демографска статистика сведочи да је први пут у историји наше земље број седокосих премашио број млађих од 18 година. Иако ће нам актуелни попис становништва пружити одговор на питање колико старих особа живи у нашој земљи, бројке које сликају њихову садашњост не уливају оптимизам – од 1.650.102 пензионера у Србији, око милион њих прима просечну пензију која износи 30.965 динара. То у статистичком преводу значи да мање од 10.000 месечно добија чак 96.303 пензионера, чак 190.000 њих прима између 10.000 и 15.000 динара, тачно 260.843 пензионера добија између 15.000 и 20.000 динара, 201.308 особа прима пензију која износи између 20.000 и 25.000 динара, а 195.213 пензионера месечно добија између 25.000 и 30.000 динара. Ни ту није крај поражавајуће економске статистике с којом се суочавамо поводом 1. октобра, Међународног дана старих, јер процене говоре да између 150.000 и 300.000 особа старијих од 65 година нема ни пензију, нити било каква социјална примања.

Иако се често истиче чињеница да ми припадамо тзв. медитеранском кругу земаља у којима се негују снажни емотивни односи међу члановима породице, статистика говори да стари људи углавном живе сами – у Србији постоји 434.548 старачких домаћинстава, од којих 278.131 њих чине самачка домаћинства. Свега трећина старих људи живи у истом домаћинству са својом децом. Број једночланих старачких домаћинстава расутих по падинама сурих планина и изгубљених у брдима источне Србије измиче свим статистикама, а управо они спадају у категорију најугроженијег становништва у нашој земљи.

Подаци Републичког завода за статистику сведоче да су општине с најизраженијим старењем најчешће оне из јужне и источне Србије, а национална географија сведочи да у зајечарској области живи највише наших седокосих суграђана. На градском, односно општинском нивоу, највише старих забележено је у Гаџином Хану, Црној Трави, Сврљигу и Рековцу. Анализа Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање показује да у више од 30 општина у Србији живи више пензионера него радника, што у статистичком преводу значи да готово у свакој петој локалној самоуправи број оних који промају пензију премашује број запослених. Иако се међу општинама у којима има мањак радника, а вишак пензионера налазе углавном неразвијене локалне самоуправе, изненађује податак да се на том списку налазе и градови попут Зајечара, Куле и Титела, али и две београдске општине – Раковица и Младеновац.

Истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” сведочи да је повишени крвни притисак најучесталије обољење међу старом популацијом – око 65 одсто наших старих суграђана пати од ове бољке. Петина њих има повишене масноће у крви и шећерну болест, од депресије болује свака десета стара особа, а око осам одсто њих има хроничну респираторну болест или астму. Сваки трећи има проблеме са ходом, сваки девети с видом, а скоро сваки четврти са слухом. Три четвртине старих изјавило је да имају неку хроничну болест или здравствени проблем – чешће жене него мушкарци.

Свака трећа стара особа изјавила је да има озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности, као што су припремање хране, кућни послови и куповина, а скоро сваки девети у обављању личне неге.

Подаци изведени из Посебног извештаја о дискриминацији старијих грађана повереника за заштиту равноправности говоре да се свака друга стара особа у Србији осећа дискриминисано због својих година. Подаци показује да је старосно доба као основ дискриминације било други основ по броју притужби током 2016, 2017. и 2018. године. У 2019. години старост је била четврти по учесталости разлог притужби, док је 2020. године дискриминација на основу старосног доба била други разлог по учесталости од укупног броја поднетих притужби.

Дискриминација старијих испољава се у готово свим областима, почев од поступака пред органима јавне власти, приликом пружања јавних услуга, у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, па све до области јавног информисања и медија. При томе треба имати у виду да број поднетих притужби не представља реалну слику о дискриминацији старијих у нашем друштву будући да већина случајева остаје непријављена.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.