Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скуп архивиста у Суботици

Недовољна подршка заједнице, недовољна свест о значају чувања архивске грађе, као и стални просторни проблеми неки су од заједничких проблема са којима се срећу архиви у региону
(Фото: А. Исаков)

Суботица – Да ли су архиви установе културе – питање је које поставља тема овогодишњег скупа „Архивски дани”, које по 15. пут организује суботички Историјски архив.

На скуп су већ традиционално дошле колеге из земље, као и из Хрватске и Мађарске, биће поднето десетак реферата, а како је најављено, они ће сукцесивно бити објављени и на сајту архива.

Суботички Историјски архив постоји 75 година, чува грађу од средине 18. века до данас, а то је осам километара грађе која би поређана била дужа него, рецимо, пут од Градске куће до Палића. „Ми имамо седам депоа, у којима су услови од оних равних катастрофи до оних који су у задовољавајућем стању. То је један од проблема са којим се архив среће. Нови закон о архивима и архивској грађи донео је нова питања и недоумице и несналажења, јер у једном делу о питању стваралаца грађе не разликује оне важне од оних небитних, него их све трпа у исти кош. Зато смо свакодневно затрпани проблематиком решавања листе категорија минијатурних привредних друштава”, рекао је на отварању Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.

И поред проблема, архив успева да изађе у сусрет свим корисницима, али Мачковић каже да је архивима потребна потпора шире друштвене заједнице.

„Потребна нам је у обезбеђивању материјално-финансијских услова, а још више у одговору на ово питање како да се јача и развија свест о значају архива и писане документације”, каже Мачковић.

Међу учесницима „Архивских дана” је и Влатка Лемић, руководилац Универзитетског архива у Загребу, али и председница Међународног конзорцијума „Икарус” и чланица Европског архивског већа.

„Архиви су јако важан део културе, али су у оквиру наших установа које се баве културном баштином на маргини и најмање познати. Они су и потенцијал и јединствени извор онога што се у њима чува, а представља неоткривено благо, а добијају додатну улогу када се њихове активности интегришу у рад установа које се баве заштитом баштине, па се грађа представља на различитим порталима”, каже Лемићева.

Она додаје да је и њена улога да подстакне сараднике архива да се укључе у шире европске контексте и окрену стварању нове публике и довођења нових корисника. Према њеним речима, питање смештаја архива је питање које постоји деценијама.

„Не само што се мора наћи одговарајући простор за документацију на папиру него би у дигиталном свету требало преузимати и електронску грађу што подразумева додатна улагања у инфраструктуру. Постоји интенција да се помогне кроз европске стратегије и пројекте улагањем у преношење знања и алата. Свакој заједници, свакој установи, сваком народу стало је да се његови трагови очувају. У Хрватској, слично као и у Србији, највећи је терет на државним архивима, док се у другим деловима света подстиче стварање специјализованих и институцијских архива”, каже Лемић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.