Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Теткице у врзином колу правосуђа

Неуједначена судска пракса и процедуралне грешке довеле су да у истој школи раде колеге које су оствариле право на накнаду за топли оброк и регрес и оне које су изгубиле спор и плаћају судске трошкове од минималца, тврде у синдикату који заступа запослене
(Фото Н. Марјановић)

Свој закључак од пре две године да запослени у јавном сектору чија примања не премашују минималну зараду имају право на исплату топлог оброка и регреса, почетком јула, дакле пре скоро три месеца, Врховни касациони суд (ВКС) преиначио је тако да ни теткици на минималцу „не припада право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, пошто су те накнаде садржане у коефицијенту њене плате”. Откако се највиши суд у Републици Србији тако предомислио, нижестепени судови почели су да одбијају тужбе теткица, домара, помоћног, административног, ненаставног особља због неисплаћених накнада. У таквим предметима сад пресуђују у корист послодавца, што значи школе.

Трошкове плаћа ко изгуби спор, то јест школски радници чија плата и не добацује до минималца већ им држава дотира до законом гарантоване минималне зараде. У случају да су пре измене става ВКС-а накнаде за регрес и топли оброк с каматом исплаћене запосленима, на основу раније донетих извршних пресуда, и тај новац ће морати да врате. Кад? Чим на тас тужених превагну одлуке с вишег правосудног нивоа – по жалби другостепеном суду и захтеву за ревизију поступака решених у корист радника које су школе, без изузетка, у обавези да поднесу по налогу ресорног Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

У ово правосудно врзино коло уплеле су се хиљаде људи са најнижим примањима и надом да ће остварити право на топли оброк и регрес.

– Када суд каже да је то право ускраћено, а тако је до јула ове године тврдио Врховни суд, он мора да каже и како, колико је то новца по човеку. Кад су почеле масовне тужбе у Новом Саду судови су тражили механизам да смање трошкове, па су као меритум узели модел из јавних предузећа. По тим пресудама, они који су наплатили регрес и топли оброк за последње три године, што је време за које су могли да потражују новац, добили су око 250.000 динара. Има судова по Србији који су као репер узели општи колективни уговор, па је неко добио 450.000 динара, и судова где је та математика рађена по посебном колективном уговору за просвету, па су запослени добили 560.000 динара. Ко је раније прошао на суду тај је и добио. Ко сад чека пресуду неће добити ништа. Тако у истој школи имамо колеге које су новац добиле и оствариле своје право и оне које нису добиле спор и мораће да плате трошкове поступка – илуструје за „Политику” Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине.

Само овај синдикат има око 600 оваквих предмета, а нису сви просветни радници тужбе због неисплаћеног топлог оброка и регреса покретали преко синдиката. За запослене које заступају, а који су добили спор, нису инсистирали да се наклада исплати. У јулу, када је ВКС променио став, имали су 50 добијених предмета и знали су да за сваки следи жалба ВКС-у, јер је још у фебруару Министарство просвете од школа изричито тражило да се жале на пресуде у корист радника.

– Ревизија ВКС је ванредни правни лек. У пракси имамо ситуација где су ревизије изјављене погрешно, па су одбијене из процедуралних разлога. У том случају људима који су добили паре не може им то више нико узети. Али где су ревизије поднете ваљано радници губе спор и стижу им на наплату укупни судски трошкови и морају да врате цео износ накнаде уколико им је претходно исплаћена по правоснажној и извршној пресуди. Према последњим информацијама од адвоката ниједан предмет који је био у ревизији пре него што је ВКС променио став није враћен назад. То значи да нису кренули масовно да одбијају, а да се можда и они плаше шта ће о свему овоме да каже Уставни суд – указује Кокот.

У поступцима решеним у корист школа запосленима из синдиката којим наш саговорник руководи, каже, стигли су на наплату трошкови од 35.000 до 60.000 динара зависно од предмета, суда који је судио, колико је било рочишта. Ни ту судска пракса није уједначена.

– Неки судови не наплаћују судске трошкове људима на минималној заради, на пример у Зрењанину, док у Новом Саду наплаћују. А у укупне трошкове ових парница спадају и трошкови државног правобранилаштва које своје услуге ревносно тарифира и потражује, а то су људи ангажовани од стране државе, већ плаћени за свој посао који заступају школе јер оне не могу да ангажују адвоката. У оваквим предметима где су трошкови дошли до 90.000 динара суд није наплатио судске трошкове, а да јесте укупни трошкови били би и 130.000 динара – објашњава Кокот.

Он запажа да не постоји ни оквирна статистика о томе колико је оваквих спорова решено у чију корист, колико је накнада по налогу суда исплаћено радницима, колико запослених и те износе морају да врате а колико је оних којима на наплату стижу само парнични трошкови.

– Ко може то да зна, кад имамо у пракси да је један те исти судија судио различито, прво по једном па по другом моделу, а оба су, иако супротна, стигла из ВКС-а. Ми не знамо шта даље. Правно шта смо могли урадили смо,  на крају крајева није Душан Кокот звао људе да туже, него ВКС кад је рекао да радници имају право. Две године држава није покушавала да реши тај проблем, а кад су тужбе постале масовне онда је став преиначен – моша, сад ћете да платите. У таквом силеџијском правном окружењу нема правог савета. Не вреди што Закон о раду каже да је минимална зарада зарада за стандардни учинак и време проведено на раду, ни што међународна конвенција коју је ратификовала Србија каже да никакав додатак не може бити садржан у минималној заради. Тога је држава свесна, зато је ово и урадила. Према томе држава је најгори послодавац. Може да изађе као „победник” тако што је приморала људе који немају пара да наставе правну борбу да одустану од тужби. А ово није само питање просвете и теткица, моментално морају да се обуставе плаћања свих трошкова, да Уставни суд што пре донесе свој став, а не да док он ћути ови наплаћују тарифе – негодује Кокот.

Да ли је скупљи радни сат на боловању

У низу недоречених правних запетљанција које се намећу Душан Кокот убраја и чињеницу да кад неко ко зарађује минималац оде на боловање за време проведено на боловању такође прими минималну зараду. А онда пита како је то могуће, кад за време боловања нема топлог оброка?

– Ако су топли оброк и регрес садржани у коефицијенту, по новом тумачењу ВКС-а, буквално по томе је радни сат кад смо на боловању скупљи него кад радимо, јел то нормално? Шта то значи, да је суд сад казао да минимална сатница у јавном сектору, илустрације ради, није 201 динар него је, карикирам: 185 динара, пет динара за регрес и фртаљ кифле? Ако су топли оброк и регрес унутар минималне зараде, нама онда није исплаћена минимална зарада, то је тако јасно. Да ли сад запослени због тога треба да подносе тужбе против сваке школе? – поентира Кокот.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.