Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НИНА ЈАНДРИЋ, СЕКРЕТАРКА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ

Грејна сезона почиње на време

Ако треба, радијатори ће бити топли и пре 15. октобра. – Уговорене количине гаса довољне за зиму, а обезбеђен и мазут
(Фото лична архива)

Грејна сезона неће бити померена и почеће званично 15. октобра, каже за „Политику” Нина Јандрић, секретарка за енергетику, отклањајући све дилеме о томе да ли ће бити прихваћен предлог „Београдских електрана” да се размотри одлагање почетка испоруке топлотне енергије. Грађани, у овом моменту, немају разлога за бригу, ремонти се приводе крају, тестира се све што је урађено, а како додаје секретарка, с обзиром на то да функционалне пробе крећу ових дана, могуће је да се радијатори загреју и раније ако средња просечна температура падне испод 12 степени.

Предлог „Електрана” изазвао је много буке ни око чега јер и надлежни су, изгледа, свесни да би код скраћења периода грејања дара могла бити скупља него мера.

– Померањем грејне сезоне дошло би до знатног скока потрошње електричне енергије, што би могло да дестабилизује енергетски систем, а циљ нам је да испорука и електричне и топлотне енергије буде на прописаном нивоу – истиче Јандрићева.

Али, ако неће штедети на броју топлих дана, Београд ће покушати да се не расипа у неким другим областима.

– Град је доставио Министарству енергетике план уштеда и сви ентитети (Градска управа Београда, јавна и јавна комунална предузећа) ће у складу са могућностима уз неометано обављање делатности штедети до 15 одсто енергије – појашњава Јандрићева.

Слика белог града би ове зиме могла да изгледа другачије, да не кажемо баш тамније. Секретаријат ће предложити замену енергетски неефикасних светиљки новим лед изворима осветљења, ускладиће календар паљења и гашења јавног осветљења тако да се не угрози безбедност грађана у току ноћи, смањиће се број укључених светиљки и интензитет светлости, скратиће се време рада декоративног и новогодишњег осветљења...

Али, упркос томе што је извесно да ће се на струји штедети, секретарка каже да „све указује” да ће ове године снабдевање гасом као примарним енергентом бити стабилно.

– То су показали сви састанци које смо имали од маја месеца у надлежном министарству, које се озбиљно бавило овом темом. ЈКП „Београдске електране” су уговориле количине гаса довољне за грејну сезону, између 330 и 380 милиона кубних метара гаса у зависности од временских услова – објашњава Јандрићева.

У систему даљинског грејања као алтернативно гориво користи се мазут. Како с њим стојимо?
– Обезбеђене су потребне количине, као и оперативне резерве овог енергента. У резервоарима „Београдских електрана” има 30.500 тона мазута и очекује се набавка још 6.500 тона до краја године. Та количина мазута је довољна за вршне потребе и за поуздан рад – истиче секретарка.

Последњих година Београд је, иначе, угасио више од 1.200 котларница на мазут. Али, глобалне прилике су се у међувремену промениле и до еколошки много прихватљивијег гаса је све теже доћи. Тако је рецимо Немачка летос најавила ограничавање потрошње гаса, и враћање „добрим, старим”, али „гаравим” фосилним горивима. Остаје ли Београд и у оваквим околностима при свом плану укидања котларница на прљавије, али доступније енергенте?

– Гашење старих, енергетски неефикасних котларница, које раде на еколошки неприхватљиво гориво, и даље је приоритет. Потрошачи таквих котларница превезују се на даљински систем великих топлана, а свака од тих топлана има могућност рада на алтернативно гориво. Све котларнице које су у систему ЈКП „Београдске електране” за које не постоји могућност да се угасе, сукцесивно се реконструишу, модернизују и свакој се обезбеђује алтернативно гориво, чиме се обезбеђује поштовање прописа из области енергетске ефикасности и заштите животне средине – наводи Јандрићева и додаје да се припремају нови пројекти који би довели до смањења употребе фосилних горива. Тако се студијама на пример разматра коришћење соларне енергије, геотермалне енергије, изградња нових високоефикасних когенеративних постројења...

Одавно се већ говори да би стабилности система умногоме допринело и привођење крају изградње термодалековода од Обреновца до Новог Београда. Али, на то ћемо морати још да сачекамо.

– Пројекат је у току и његова реализација зависи од целокупне енергетске ситуације, а превасходно са угљем и електричном енергијом. Завршетком овог пројекта добило би се 600 мегавата топлотне енергије, што би било довољно да се греје Нови Београд и део осталих делова Београда кад буде завршена интерконекција, односно повезивање топлане Нови Београд са осталим топланама у систему – каже Нина Јандрић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Максут А. Фант
Што се тиче уличног осветљења, није тешко приметити да су додате снажне "лед" светиљке у најстрожем центру, јер је декоративно осветљење републичких и градских зграда искључено, односно минимално. Са друге стране, у улицама у којима нема декоративно светлећих зграда, улична светла су углавном чкиљава и недовољна да се пробију кроз крошње уличних дрвореда. Многи излози су погашени ноћу ван радног времена, док апотеке упорно инсистирају на зеленим трепћуће светлећим крстовима који ометају возаче.
Boban
Napokon neka lepa vest.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.