Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ММФ: Не повећавати плате у јавном сектору

Тренутно се економски раст поново успорава и постоји велика опасност од стагнације и благе рецесије у кључним великим економијама, каже Стефани Верена Ебл, шефица канцеларије ММФ-а за западни Балкан
(фото Ђорђе Којадиновић)

Од нашег специјалног извештача

Бечићи – Међународни монетарни фонд (ММФ) за сада преговара о аранжманима са Србијом и Северном Македонијом. Биће потребна фискална консолидација. Плате у јавном сектору требало би да се обуздају, јер појачавају притисак на инфлацију поред притиска на буџет. Истовремено, јавне финансије мораће да циљају угрожене категорије становника, а да избегну јачање инфлације. Ограничавање цена струје не само да је фискално превелики трошак него не подржава ни штедњу струје. Владе би требало да избегавају смањење пореза.

Ово би укратко била порука владама земаља западног Балкана коју им је јуче упутила Стефани Верена Ебл, шефица канцеларије ММФ-а за западни Балкан. Она је на самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа западног Балкана у Бечићима, рекла да ће у средњем року морати да се повећају јавни приходи и то смањењем неформалног сектора.

Шефица канцеларије ММФ-а казала је да је светска привреда доживела неколико узастопних шокова: пандемију, рат у Украјини и сушу у Европи протеклог лета. То је на разне начине утицали на свет. Тренутно се економски раст поново успорава и постоји велика опасност од стагнације и благе рецесије у кључним великим економијама. Један од највећих разлога за забринутост је притисак у погледу трошкова живота са којим се боре многа домаћинства услед убрзаних инфлаторних притисака. Осим тога, многе економије у успону се суочавају са неповољним условима спољног финансирања.

Западни Балкан није поштеђен шокова. Просечна годишња инфлација у региону је у јулу достигла 13,2 одсто, а у еврозони 8,9 процената. Виша инфлација не представља изненађење јер храна и енергија чине 50 одсто потрошње домаћинстава, док у еврозони чине око 30 процената.

С обзиром на пооштравање глобалних финансијских услова, трошкови јавног задуживања расту. Владе ће морати да пруже подршку домаћинствима и фирмама да се носе са ценовним шоковима јер се налазе под све већим оптерећењем. Ебел каже да су централне банке економија западног Балкана почеле да нормализују монетарну политику. Оне треба да остану на зацртаном путу како би допринеле обезбеђивању инфлаторних очекивања и сузбиле накнадне ефекте.

Кључни стуб на којем почива успех ове нормализације је отвореност и потпуна независност централних банака ради обезбеђивања њиховог кредибилитета у јавности.

Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије (СЕС) оценио је да се сада налазимо у „другом полувремену” кризе којој се не сагледава крај.

– Суочавамо се са великом инфлацијом као последицом фискалних стимуланса и експанзивне монетарне политике у време пандемије. Инфлаторни удар премашио је сва очекивања са почетка ове године, централне банке земаља региона доста усклађено, како није виђено у последњих 50 година, подижу каматне стопе да би обуздале раст цена, али морају да воде рачуна да се то не одрази негативно на раст привреде – навео је Влаховић.

Према његовим речима пред земљама западног Балкана налази се велики изазов како да одрже фискални баланс или фискални дефицит у неком разумном нивоу, пошто ће било какво покривање фискалног дефицита кроз задуживање у наредном периоду бити јако тешко и веома скупо. Задатак економских политика земаља региона је да обезбеде да не дође до претераног раста спољног дуга, с обзиром на то да се све земље, са изузетком БиХ, налазе на горњој граници прихватљивог задужења у односу на национални БДП.

Питање на које посебно треба дати одговор је како се борити са инфлацијом, која је свуда у свету највиша у последњих 40 година, напоменуо је председник СЕС-а. Оценио је да је у Србији вероватно најповољнија ситуација у односу на све друге земље региона, с обзиром на то да се јавни дуг сачувао у граници до 60 процената и да је фискални дефицит прошле године смањен испод 3,5 одсто БДП-а.

Александро Брагонци, шеф регионалне канцеларије Европске инвестиционе банке (ЕИБ), казао је да многим земљама прети рецесија. Сматра да западни Балкан треба јаче да се повеже са Европском унијом. Напомиње да су направили инструмент да реагују инвестицијама, а то је грин дил и мобилисање 300 милијарди евра за улагање у зелену инфраструктуру, како бисмо имали правичну транзицију ка зеленој привреди.

– Спремни смо да уложимо један трилион до 2030. године за ове сврхе, што ће омогућити укидање зависности од фосилних горива и гаса. Подржавамо централне банке западног Балкана да направе линије финансирања приватног и јавног сектора у том правцу – навео је Брагонци.

Александар Дамјановић, министар финансија Црне Горе рекао је да су управо усвојили ребаланс буџета и да ће лакше доћи до пројекција за наредну годину.

– Тежићемо да уз чување стабилности јавних финансија дођемо до бржег привредног опоравка. Црна Гора је при крају преговора са Светском банком о кредиту од 80 милиона евра. Услови зајма су прихватљиви и помажу нам да добијемо стабилност јавних финансија, а кредит од 80 милиона евра отвара додатно финансирање из комерцијалних банака од 250 милиона евра, уз повољне услове и ниже каматне стопе него на комерцијалном тржишту – казао је Дамјановић.

Филип Николовски, заменик министра финансија Северне Македоније, наводи да је у центру пажње свих влада региона струја.

– Битно је да што више произведемо, да нас што мање кошта и да обезбедимо да економија не стане. Увели смо четири блок тарифе за становништво, они који више троше да плаћају вишу цену. Успели смо да дефинишемо фиксну цену за мала и средња предузећа. Наравно да то кошта. То ћемо платити 300 милиона евра или 2,5 одсто БДП-а. Економија не сме да стане. Акценат је на капиталним инвестицијама у које планирамо да уложимо четири милијарде евра – напоменуо је Николовски. Нагласио је да је јавни дуг те земље испод 60 одсто БДП-а и како је врло важно одржати га на том нивоу.

Мирјана Вучић, помоћница министра финансија БИХ, навела је да су све државе региона у истом проблему, како обуздати инфлацију и раст јавног дуга.

Делина Ибрахимај, министарка финансија Албаније, казала је да се монетарна политика своди на решавање проблема са инфлацијом. Њена земља преговара са Светском банком о зајму којим би Албанија подржала буџет наредне године, а можда и још две или три године потом, са грејс периодом од три до четири године, али није поменула висину кредита о ком се преговара.

Поздрављена одлука о сузбијању шверца цигарета

Директор корпоративних послова и комуникација компаније „Јапан тобако интернешенел” Горан Пекез поздравио је успешне акције влада Црне Горе и БиХ на сузбијању шверца цигарета у којима је заплењено 1,5 милијарди комада цугарета. Заплена цигарета у Луци Бар донела је огромна средства буџетима ових земаља и ми снажно подржавамо одлуку о трајном затварању ове луке за складиштење цигарета, рекао је Пекез.

Нагласио је да је захваљујући пресецању онлајн нелегалне продаје дувана и уништавању нелегалних засада дувана на њивама, у Србији такав засад смањен за 91,7 одсто.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Алокин
Браво за ММФ. Јавни сектор пун нерадника само би к'о пијавице да сисају крв овој држави.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.