Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА

Мозаик „Христос Спаситељ на престолу” наткрио олтарску апсиду

Професор Ђуро Радловић са својим тимом поставио је уметничко дело саткано од комадића муранског стакла на висину од тридесетак метара
Мозаик се простире на око 100 квадрата, а сам Христов портрет на око 2,6 метара квадратних (Фото: Небојша Марјановић)

Велики мозаик Исуса Христа у Цркви Светог Марка завршен је после две пуне године стрпљивог рада и сати и сати уложених у склапање коцкица специјалног печеног венецијанског стакла. Постављањем овог јединственог уметничког дела употпуњен је огроман простор у олтарској апсиди.

– Мозаик „Христа Спаситеља на престолу” простире се на око 100 квадрата, а сам Христов портрет на око 2,6 метара квадратних. Али, када подигнете поглед на висину од тридесетак метара, он има мало већи портрет од природног. Изнад главе „Спаситеља” на мозаику се налазе два бестелесна анђела, док се у његовој левој руци налази јеванђеље на коме се виде симболи алфа и омега – што значи „ја сам алфа и омега, почетак и свршетак” – објашњава професор Ђуро Радловић, академски сликар и један од наших најпознатијих мозаичара.

Подизање овог мозаика почело је пре неколико месеци, али су пре тога урађени обимни припремни радови у уметниковом атељеу. Прво су он и његови сарадници урадили скице које одговарају реалној површини, што је у мозаику врло тешко постићи. До решења за проблематику у односу између простора, величине портрета и онога што људи виде Радловић је дошао давно приликом посете Цркви Светог Марка у Венецији.

– Када сам се попео на галерију ове цркве, једино што сам видео испред себе биле су огромне површине различитих боја – црвене, плаве, зелене... Чудио сам се, какви су то мозаици где се ништа не види, али када сам сишао доле и подигао поглед угледао сам прелепе фигуре. То ме као младог сликара навело да размишљам о том односу у простору. Зато, када сада радим монументалне сакралне композиције на висини, строго водим рачуна да са дистанце све изгледа као у природи – рекао је Радловић.

У овој грани уметности аутор не може да се игра композицијом. У сликарству је то могуће, сликар може да мења, поправља, а у мозаику је све строго ограничено.

– Мозаик се склапа месецима и, ако није све урађено у милиметар, када се подигне на висину може да направи велики проблем. Зато је подједнако важан сваки сегмент рада и сваки човек у ланцу израде мозаика. И они који праве цртеже и они који слажу мозаик и они који га постављају, односно подижу у висине. Постоји легенда која се у уметничком свету препричава, а у вези је са Леонардом и Микеланђелом. Леонардо је направио најсавршенију скулптуру коња у историји, али није успео да га излије у бронзи и на тај начин сачува. Због тога што то није умео да уради, Микеланђело га је критиковао. Тако је и код нас мозаичара. Можемо ми направити велелепне мозаике, ако немамо веште сараднике да тај мозаик поставе на прави начин, сав дугогодишњи рад је узалудан – рекао је Радловић.

У Цркви Светог Марка проф. Радловић урадио је прво мозаике ликова светитеља на иконостасу, затим мозаик изнад гроба цара Душана и мозаик „Недремано око” изнад гроба патријарха Германа, а потом 2017. године мозаик „Богородица ширшаја небес” (Богородица шира од небеса, јер се непрекидно моли за људски род) који се простире на 130 квадрата. Изнад Богородичине главе урађен је нерукотворени убрус који придржавају анђели, а у њеним недрима налази се Исус Христос као дете.

Печено стакло за израду мозаика је јединствено и набавља се у Италији у Венецији, у месту Мурано. Како ће различито обојени комадићи стакла бити уклопљени у мозаику, зависи од уметника, од његове визије, интуиције и талента који му је богомдан. Јер неке уметничке вештине се могу научити, а са овом се човек рађа. Или је има или не... Мозаик је иначе једна од најстаријих, најспоријих, али и најскупљих сликарских техника. Примера ради, под у Цркви Светог Марка у Венецији рађен је 400 година.

Мозаици у нашој Цркви Светог Марка рађени су претходник десетак година, у време када је старешина храма био протојереј-ставрофор Трајан Којић.

Професор Ђуро Радловић је са својим сарадницима у овом храму на Ташмајдану урадио око 450 квадрата мозаика. Ако се у обзир узме да у један квадрат стане око 15.000 комадића, професор и његови сарадници овај храм су улепшали са 6.750.000 комадића специјалног муранског венецијанског стакла.

Света Тројица на своду Цркве Свете Петке

Прве мозаичке радове Радловић је урадио у Цркви Свете Петке на Калемегдану још 1976. године. Он је био први који је на другачији начин приказао новозаветну Свету Тројицу. Уместо на броду храма, како се то обично ради, он је мозаик Свете Тројице урадио на једном од сводова. С једне стране свода, односно лука, налази се Бог Отац, с друге Исус Христос, а на средини Дух Свети. Композиција је урађена тако да Свети Дух златним зрацима прави то тројство.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Као један од утемељача храма, захваљујем се!
Jorge
Malo dosadno, zar ne? Više kao zanatsko djela a ne kao umjetničko.
Бранислав Станојловић
Мишљење као пре пола миленијума!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.