Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Двадесет четири хиљаде пољубаца за Италијане

Утицај италијанске популарне културе у Југославији од 1955. до 1965. године у студији „Двадесет четири хиљаде пољубаца” подробно је анализирала Франческа Роланди, млада италијанска научница, која је на Универзитету у Торину одбранила овај свој докторски рад из славистике. После италијанског издања те књиге из 2015. године, сада га у издању „Геопоетике”, у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, читамо у преводу Иване Симић Ћорлуке и Марије Ћојбашић.

Главна подручја истраживања Франческе Роланди сежу од културне и социјалне историје у области северног Јадрана и на постјугословенском простору, до историје миграције и избеглиштва у Европи 20. века. Она тренутно борави у Београду и бави се истраживачким радом у оквиру Европског савета за истраживања проблема избеглиштва, при Масариковом институту и архиву Чешке академије наука.

Према речима Јасне Новаков Сибиновић, извршне уреднице „Геопоетике”, иако је реч о теоријској књизи, насталој на основу докторске дисертације, шира публика ће с лакоћом читати ово штиво које пре свега истражује утицаје популарне италијанске културе, музике и филма, на југословенску. Милан Ристовић, уредник издања, нагласио је важност педесетих и шездесетих година 20. века за обе културе, када је Италија правила важне искораке у економији, а Југославија се полако отварала ка свету. То отварање се управо дешавало на пољу популарне културе, због чега књига и носи наслов по песми Адријана Ћелентана.

Ауторка Франческа Роланди је указала и на тешкоће у тадашњим политичким односима Италије и Југославије, који су ипак попустиле 1954. године привременим решењем тршћанске кризе. Шездесетих је Трст постао симбол шопинга за Југословене и њихов прозор у свет, а Италија је била посебно место за Југославију у односу на друге западне земље.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

San Remo
Prosto je neverovatno za kakve se sve teme može dobiti doktorska titula. Ne samo u Srbiji i na Balkanu nego i na Zapadu. Kome je taj doktorat potreban? Srbiji ili Italiji? Rekao bih da je nova italijanska premijerka Đorđa Maloni za sedmicu dana uspela da u potpunosti devalorizuje temu ovog "doktorata".
Бранислав Станојловић
Јесам матор! Сећам се песме са истим насловом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.