Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Пикси и 90 минута самоће

У катарској пустињи гледаћемо наше играче и можда још више њиховог селектора. Предвиђам му следеће. Са оваквим моћним тимом, биће најусамљенији Србин на свету

Фудбалска репрезентација Србије има систем игре као афричка шљива – не пада ни када на кључним позицијама играју замене уместо првотимаца. Као у случају Ивана Илића, који је успешно дублирао Сергеја Милинковића Савића, скраћено СМС, чак и кадровима кад му је снимано лице. Да нису неки род или је Драган Стојковић Пикси створио тајну лабораторију за клонирање играча?

Биће пре да је реч о овом другом, јер Орлови су у Лиги нација почистили Шведску у Београду и Норвежане у њиховој кући, спремајући се за Светско првенство у Катару, где из песка Оријента стари фудбалски авантуристи могу ископати огромне паре, тренирајући неки од клубова, чији шеици, осим „ролс ројс фантома”, желе много гламурозније статусне симболе којима би демонстрирали своју моћ.

Пикси се свакако сетио малог Илића сећајући се своје судбине, када је формирао тим за Катар, једну од најбогатијих земаља света, где стадиони имају еркондишне, супермодерно клизалиште које ради, иако је напољу паклених 45 степени, као и базен за коње. Зашто се коњи не би брчкали у државици са неисцрпним резервама гаса и нафте којима могу да загреју Антарктик и претворе га у бању.

Чуди ме да Илић није и раније заглавио тамо, јер још није напунио 22 године, а већ је пропутовао пола света, као да му је менаџер Жил Верн. Малиша је рођен у Нишу, баш као и Пикси. Са старијим братом Луком, такође одличним играчем почео је да тренира у локалној фудбалској академији, потом је пребачен у локални клуб Реал. Обратите пажњу, није онај из Мадрида, већ поред Нишаве, а баш тако су некада називали славни Раднички – Реал са Нишаве – у коме је почео да игра фудбал Драган Стојковић Пикси...

Браћу Илић потом узима Црвена Звезда, Иван потписује професионални уговор, потом постаје најмлађи дебитант у њеној историји са 16 година, чиме руши рекорд Милка Ђуровског, али скаути из Манчестер Ситија одмах капирају да га треба на време зграбити, јер они планирају дугорочно и потписују уговор са браћом. Момци из Ситија, уз договор са Звездом, клинца упућују у Земун, потом у холандског друголигаша Бреду, али се ту не зауставља, већ иде даље, ка италијанском калчу и Верони, тиму где је такође играо Пикси. Али лукави Италијани нису менаџмент Звезде, свесни су кога су добили и откупљују уговор малише од Манчестер Ситија и сада је Иван тамо, до новог путешествија.

Пикси добро зна судбину данашњих клинаца. Неће проћи много, а покрашће нам их из колевке, па је сигурно пратио Ивана Илића, не зато што намерава да га усвоји, већ зато што зна да треба још више ојачати средњи ред репрезентације у којем је на престолу капитен Душан Тадић, једнако сјајан и као офанзивни везни, као нападач и као мозак тима, уз помоћ СМС-а и Филипа Костића, чији мишићи производе снагу и брзину тркачког аутомобила по читавој левој страни. То је укапирао и велики Јувентус, те преузима Костића, како се Душан Влаховић не би осећао усамљено у Торину, већ да би му Филип из трка убацивао лопте у шеснаестерац.

Илустрација Драган Стојановић

Питање је да ли ће се Драган Стојковић горко или слатко насмејати, када се сети како је из Радничког из Ниша преузет у Звезду специјалном операцијом из фудбалско-обавештајног центра у Мадери. Пикси је већ у Радничком наговештавао да ће, кад с намером оде у велики град, у велику Звезду, разбијати одбране дриблинзима у пуном трку, или ће формирати дистрибутивни монополски ланац за испоруку пасова, дубоко на непријатељској територији. Звезда га није уваљивала странцима, није га селила по београдским лигама, већ га је поставила на центар Маракане – његов нови дом, и он је у 21. години, баш колико сада има Илић, преузео све конце, одмах постао газда тима и репрезентације оне велике Југославије.

Само такав Пикси – који је у две митске утакмице Звезде и Милана у Београду, када је Силвио Берлускони подмитио Свевишњег да прекрије Маракану маглом, пружио једну од својих најлепших партија – може водити ову репрезентацију.

Само човек који је у Милану играо потпуно сам и дао гол, а било је то доба када је Бранко Станковић поставио највећи катаначо који је свет видео – има храбрости да постави игру са два велика шпица, Александром Митровићем Митроголом и Душаном Влаховићем. Зна Пикси добро шта значи 90 минута самоће! Голман Звезде је стајао на линији, деветорица играча су саградили бункер, док је само њему препуштено да буде усамљени јахач против целе одбране Милана, коју је предводио величанствени Паоло Малдини, док су у средини играли Роберто Донадони и Руд Гулит, а у нападу највећи од највећих, онај коме се и данас клања Златан Ибрахимовић. А Ибра се клања само једном фудбалеру. Био је то, и остаће, Марко Ван Бастен.

Пикси је, дакле, био у егзилу, сам у италијанској задњој линији, која је деловала по рецепту сицилијанских домаћина, с поштовањем називаних pezzonovante, по најкрупнијој сачми у ловачким пушкама, док је из прикрајка вребао Дејан Савићевић, како би се истрчао из рова који је ископао Бранко Станковић.

Само је Пиксијев победнички ауторитет такав да он у првих једанаест убацује Митрогола и Влаховића, двојицу тренутно можда и највећих шпицева у Европи, поред норвешког чуда Халанда. Свако од тренера зихераша би се преплашио од таквог дуета, разбијача Митровића и нешто суптилнијег Влаховића, знајући да тиме прави рупу у средњем реду и најслабијем делу националног тима, а то је одбрана. Митрогол је јединствен по томе што је реплика старовременских центарфора, и такав као да је дух из прошлости, разара одбране снагом, ударцем главом и волејима, демантујући све теорије модерног фудбала, и ако је неко нови Левандовски, то је сигурно Александар Митровић.

Влаховић је другачији, он је хибридна верзија старе деветке, са убрзањем које му увек даје корак предности над чуварем, чиме му се отвара пут ка голу, или асистенцији ка Митроголу.

Уз Тадића који им дели лопте, или ствара себи празан простор дриблинзима, такав потенцијал у нападу имају можда још две или три репрезентације на свету.

Зато сам започео текст са малим Илићем, јер је Пикси свестан да ће му требати замене, које ће одмарати Сергена Милинковића Савића, Костића и остале момке, задужене да буду иза њих. Али, како смо ми прваци света у томе да пролијемо литар кечапа по белом столу због једног залогаја, односно, да забрљамо и када имамо одличан тим, препоручујем Пиксију да се чује са тренером свих тренера, Ћиром Блажевићем.

Ћиро нам је већ мудро поручио, говорећи да му је Пикси као син: „Пикси је фаца, рођени лидер. Сад имате концентрат талента. Не можете више да се шверцате, сад сте у врху. Нема више зезања!”.

Драган Стојковић зна судбину која му је давно предодређена и зато одлуке мора доносити искључиво он сам, као онда у Милану, Београду, Фиренци, Марсеју, Верони, Нагоји и свуда где би крочио.

У катарској пустињи гледаћемо наше играче и можда још више њиховог селектора. Предвиђам му следеће: са оваквим тимом, биће најусамљенији Србин на свету!

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Psihološka priprema igrača je najvažnija za prvenstvo koje nas očekuje. Svi su oni manje više jednakih fizičkih sposobnosti, ali detalji, poput odnosa saveza i medija prema igračima ima preveliki značaj. Konačno riječ je o tome da se uspostavi sistem, a ne da se sladimo na slučaju.
Panonski mornar
Moje pokojni teca je bio iz Nisa. A Radnicki je zvao: Real s Nišavu. Pravilno.
Славиша Гавриловић
Ниђе везе
Vojislav
Šta bi smo čitali da smo izgubili te utakmice. Ovako smo dvostruko uživali, gledajući ih i sada čitajući ovaj tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.