Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

САД подржале наметнуту одлуку Шмита о измени изборног закона БиХ

EPA-EFE/ HAYOUNG JEON

ВАШИНГТОН - Стејт Департмент подржао је вечерас одлуку високог представника у БиХ Кристијана Шмита о наметању измена Изборног закона БиХ и измени Устава Федерације БиХ.

Oдлука високог представника решава проблеме који годинама муче Федерацију Босне и Херцеговине. Ова акција је била и хитна и неопходна како би се осигурао суверенитет, територијални интегритет и мултиетнички карактер БиХ, саопштио је портпарол Стејт Департмента Нед Прајс.

Претходно је подршку Шмиту дала и Амбасада САД у Сарајеву.

Користећи се тзв. бонским овлашћењима високи представник у БиХ Кристијан Шмита наметнуо је вечерас одлуку о доношењу амандмана на Устав Федерације БиХ, која на снагу ступа одмах.

Иако је наметање ове одлуке било најављено за јули ове године, након чега су уследилли вишедневни протести испред Канцеларије високог представника у организацији бошњачких странака, Шмит је дао рок од шест седмица странакама у Федерацији БиХ да се договоре о изменама Изборног закона, што се није догодило.

Шмит тврди да наметнута одлука неће угрозити изборну вољу грађана исказану на данашњим Општим изборима у БиХ, али ће онемогућити блокаду институција у будућности и олакшати формирање власти у Федерацији и руководства у БиХ.

Шмитова одлука и амандмани који су њен саставни део објављени су одмах у Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине и на службеним интернет страницама Канцеларије високог представника.

Ови амандмани ће имати првенство у односу на било које неконзистентне одредбе закона, прописа и аката.

Како је саопштено из ОХР даљи нормативни акти нису потребни ради осигурања правног дејства ових а

мандмана. Међутим, органи власти у Федерацији БиХ остају у обавези да ускладе такве законе, прописе и акте с Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

Пакет садржи амандмане на Изборни закон и Устав Федерације БиХ и искључиво се односи на постизборно конституирање индиректно изабраних тела.

Наводи се да ће ове мере унапредити одлучивање у законодавним телима тако што ће оба дома Парламента Федерације бити обавезна да разматрају акте другог дома у одређеном временском року.

Унапредиће именовање судија у Уставни суд Федерације БИХ тако што ће се институције и појединачни званичници обавезати да ће испунити свој део процеса именовања у одређеном временском року или ће предати ту одговорност органу који је следећи у процесу именовања.

Одлука ће, истиче се, помоћи да се спречи злоупотреба виталног националног интереса спецификовањем делокруга питања која могу бити предмет позивања на витални национални интерес, чиме ће се елиминисати неограничена и неодређена категорија интереса, те осигурањем да свако позивање на витални национални интерес буде предмет разматрања од Већа за витални национални интерес.

Овом мером се повећава број места у клубовима свих конститутивних народа са 17 на 23 и оваквом расподелом се, истиче, исправља најизраженија презаступљеност сваког од три конститутивна народа у кантонима у којима живи мали број припадника сваког од три народа.

Сваки конститутивни народ у сваком кантону би задржао могућност да има барем једног представника у Дому народа. Овом мером се повећава и број места у клубу Осталих са седам на 11. Ово је први пут да и Остали из свих кантона могу бити представљени у Дому народа Федерације БиХ. Изборни закон ће бити измењен по овом питању и по питању примене задњег пописа становништва како би се ускладио са Уставом Федерације БиХ.

Одлука, између осталог, подразумева обезбеђивање благовременог избора делегата за Дом народа у кантоналним скупштинама давањем овлашћења Централној изборној комисији да изврши прерасподелу мандата из оних кантона у којима кантоналне скупштине не испуне своју обавезу у задатом временском року.

Такође, обезбедитће предлоге за именовање председника и потпредседника Федерације од клубова у Дому народа спуштањем прага подршке која је потребна у клубу, како би се исти могли номиновати у поновљеним круговима.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горки
Е, сада сам се баш изненадио. Па, сигурно пре тога није питао вас шта треба да ради?
nikola andric
Uopstavanje je pripisivanje izvesnih osobina ili ''karaktera'' skupinama (klase , grupe, itd. ''clanova)'' . U ovom kontekstu medjusobno podrzavanje skupine zapadnih drzava.
Mislilac
100 godina je proslo od Velikog rata, bas zbog Bosne, a i dalje Savbo vedri i oblaci.
Zoran
Kristijan Smit nije nikakav visoki predstavnik.Ko ga je imenovao na tu funkciju i kada?Prema pravilima on je trebao biti imenovan u UN ali to nije ucinjeno.On kao privatno lice ne moze nista nikome nametati.Republika Srpska je potpuno u pravu sto ne priznaje njegov legitimitet.
Bokili
Demokratija na delu. Ne znam sta pise u Ustavu BiH i kakve je tacno izmene gospodin Smit uveo i kako ce se to odraziti na konstitutivne narode BiH. Ali mesanje sranaca u Ustav bilo koje drzave je licemerno i neodgovorno. Do sada su se gospoda sa zapada na balkanu mesali posredno, podmicivanjem i ucenama a sada su se izgleda toliko osnazili da mogu to da rade direktno preko ultimatuma. Jos jedan tuzan dan za ceo svet.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.