Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Успон деснице у Европи

Како се сукоб са Русијом буде ширио, само ће се ширити отпор грађана ЕУ према Бриселу, а ту ће десница, па чак и она екстремна, врло лако проналазити свој пут ка доласку на власт. Тој лево-либералној превари која је почивала на лицемерној борби за људска права у којој су заправо људска права обичног човека згажена јер га нико ништа и не пита, а права отуђене бирократске елите која влада декретима и уредбама се само подижу до нивоа неподношљивости, долази полако крај
(EPA-EFE/Orietta Scardino)

Да ли је недавна победа политичке странке Браћа Италије и долазак на чело италијанске владе госпође Ђорђе Мелони – иначе, први пут у историји Италије жена постаје председник владе – знак да Европска унија као творевина мора да истрпи озбиљне реформе? Да, знак свакако јесте, али да ли ће се то догодити, нисам сигуран. Но, све док се та реформа буде одлагала, простор за популистичке странке широм Европе биће све шири, а маневар бриселским бирократама све мањи. Довољно је погледати и изборни резултат у готово увек либерално настројеној Шведској, где је десница однела тријумф над досадашњом влашћу левице, па да закључите какво је расположење унутар саме Европе.

Наравно, неће ове победе донети богзна какве промене у односима Италије и Шведске према Европској унији, али ови изборни резултати свакако показују да је обичном човеку, грађанину Европске уније, мука од овакве Европске уније. Суштинске одлуке доноси отуђена бирократска елита која има бахато висока примања, а да их нико није бирао. Крајње је проблематично за сваког да о његовој судбини одлучује отуђен свет од реалности кога обичан човек није бирао на изборима. Ти људи су себи доделили толику моћ, да они руководе једном наднационалном творевином, тако што се међусобно договарају ко ће које место да заузме и како ће одлучивати о судбинама свих. Обичног човека нико ништа не пита, већ му се правила само намећу, што иначе згражава грађане у готово свим европским државама, посебно у оним које државе до своје националне независности, историје и традиције.

Обичан човек тражи да има посао, редовна примања, кров над главом, могућност да школује децу, да приушти себи одмор. Господа из Брисела су зарад некаквих самопрокламованих вредности које су зацртали, одлучили да до краја заоштре односе са Русијом, а то заоштравање односа неминовно доводи до озбиљнх економских проблема, губитка радних места, гашења фабрика, недостатка енергената. Поставља се логично питање – да ли је неко обичног човека у Европској унији питао да ли то жели? Разуме се, нико не оправдава, нити ће оправдавати напад Русије према Украјини и припајање одређених украјинских области Русији. Но, што би се обичан човек у Европској унији бринуо зарад неке Украјине и жртвовао себе због тамо неког рата? Који је интерес обичног човека у Италији да трпи сулуду борбу за некакве вредности Европске уније које су суштински наметнуте и бесмислене. Са друге стране, док обичан човек трпи последице те ирационалне борбе бриселских бирократа за имагинарне вредности, губи посао, губи редовна примања, за то време бриселске бирократе себи не смањују плату, живе на уштрб обичног човека и уживају све могуће бенефиције. Свакако, то се доживљава као озбиљна неправда и да је „нешто труло у држави Данској”.

Како се сукоб са Русијом буде ширио, само ће се ширити отпор грађана Европске уније према Бриселу, а ту ће десница, па чак и она екстремна, врло лако проналазити свој пут ка доласку на власт. Тој лево-либералној превари која је почивала на лицемерној борби за људска права у којој су заправо људска права обичног човека згажена јер га нико ништа и не пита, а права отуђене бирократске елите која влада декретима и уредбама се само подижу до нивоа неподношљивости, долази полако крај. Зато је реформа Европске уније насушна потреба овог наднационалног поретка, јер у супротном реално је очекивати да ће временом доћи до њеног неминовног распада. Она, оваква каква је, данас више ником није потребна до отуђеној бирократској елити која ће за њу погинути због сопствених привилегија и то тако што ће са собом ка погибији и страдању вући и обичног човека. Уздизање деснице је природан отпор таквом стању, а шанса за смиривање је хитна реформа.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Poslanik bi morao znati kako funkcionira demokracija. Građani EU biraju svoje predstavnike u EP. Ako misli da oni nemaju legitimitet, postavlja se pitanje iz čega on izvlači svoj?
dusan1
Ne idu kola ispred volova. Nije desnica ni postavljala birokrate u EU kancelarijama pa ih ne može i NEĆE ni smenjivati. Jednostavno će zauzeti njihova dobro plaćena radna mesta. Običnom građaninu će smanjiti socijalnu i sindikalnu zaštitu i to sve uz propagandu ekonomskog oporavka i EU vrednosti. Ali vreme će pokazati da ekonomija bazirana na virtuelnim uslugama, kirijama ,taksama , porezima i kaznama ne može da opstane a kamo li da napreduje.
Boza
Nema vise razlike izmedju levice i desnice. Narod ne moze da se buni jer mogu da ih iskljuce iz zivota elektronski.
dusan1
@Зоран Маторац. Danas i decu u obdaništu uče kako je fašizam zlo a komunizam još i više tako da se zajedništvo i požrtvovanje smatraju za nepoželjne pojave umesto vrlina (osim u crkvi koja nema ništsa protiv ni robovlasništva a kamo li kapitalizma).
Зоран Маторац
Ја сам матор па памтим како је било пре педесет година. Разлика између левице и деснице је била пре свега идеолошка. Данас те разлике нема, ти појмови се користе произвољно, без јасне разлике и ту влада потпуна конфузија.
vladimir
dolazi polako kraj, vec 20 godina

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.