Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дивнa Вековић, првa лекаркa у Црној Гори

Дивна Вековић (Фото Википедија)

Министарство културе Црне Горе добило је захтев да две улице у Беранама понесу имена по Дивни Вековић, првој лекарки у Црној Гори, и њеном рођеном брату протосинђелу Прокопију, игуману немањићког манастира Ђурђеви ступови код Берана.

Дивна је била француски ђак. Школовање је завршила на Медицинском факултету на Сорбони у Паризу, као стипендиста краља Николе. Превела је на француски језик Његошев „Горски вијенац” и дела Јована Јовановића Змаја и Вука Стефановића Караџића. Била је аутор једног од првих француско-српских речника, чиме ју је у знак захвалности француска држава одликовала највећим одликовањем – Легијом части.

Дивнин рођени брат Панто, свештеничко име Прокопије, игуман манастира Ђурђеви ступови код Берана, био је први учитељ који је предавао веронауку у Беранској гимназији. Слободарски настројен, био је мучен од Османлија, а након доласка Аустроугара интерниран је у логоре монархије, да би од последица мучења преминуо 1919. године, у педесетој години живота.

Комисија је Дивни Вековић узела за зло што се у Другом светском рату није прикључила партизанима, него је рат провела радећи у болници у Беранама, као и то што је „сарађивала” с Италијанима, без обзира на то што је спасила и излечила на стотине својих Васојевића. Комисији није сметало да одобри подизање споменика краљици Италије Јелени, с којом је Дивна сарађивала у свим хуманитарним акцијама, показавши тиме да у најгорем малограђанском духу више цени Јелену Савојску, која се добро удала и постала позната јер је из династичке куће Петровића, него Дивну, која је својим образовањем померила границе учешћа жена у друштву и која је свету представила наша највећа културна дела.

Приликом четничке одступнице 1944. масакрирали су је кундацима партизани на Зиданом Мосту у Словенији и полуживу бацили у реку Саву. Њен брат свештеник Прокопије тридесет година је провео у сукобу с османским и аустроугарским властима, описмењавајући српску децу онда кад је то био смртни грех. Њега је комисија прогласила неподобним, јер је 1918. био учесник Подгоричке скупштине, чиме су „прецртане” све његове ране од турских синџира и године логорског живота у Аустрији и Мађарској, јер је на том, по „културној” државној комисији, поквареном кантару учешће на Подгоричкој скупштини било чин издаје. Срећом је умро 1919, јер би му прикачили и епитет фашисте.

Прокопије и Дивна Вековић свакако заслужују да се улице у њиховим родним Беранама назову по њима.

Милутин Осмајлић

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
@Тихомир Текст је о Црногорки и о томе да власти у Црној Гори, односно у Беранама не желе да јој одају почаст какву аутор текста мисли да заслужује. Писање о томе у ''Политици'' може се схватити као још једно задирање Србије у унутрашње проблеме друге државе, Црне Горе, поготово што њено деловање нема никакве везе са Србијом. Према томе тексту је место у било којим новинама у Црној Гори, а не у ''Политици''.
Aleksandra
Ne razumem zasto pridajemo toliku paznju Crnogorcima u Politici. Zar mi u Srbiji nismo imali zene naucnike i lekare? Malo vise pisite o njima, jer meni, kao Srpkinji, je vazno na znam za ostale Srpkinje koje su ostavile trag u istoriji.
Тихомир
Текст је о Српкињи, важној, свирепо убијеној, чијим именом се ни данас не може назвати улица у српском граду. Нажалост.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.