Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Белоглави супови се након 100 година вратили на Учку

(Фото Википедија)

Услед смањења бављења сточарством ова је врста у потпуности нестала из Парка природе. Године 2017. је у циљу њиховог повратка направљено хранилиште, где им је остављана храна да би привукли оне који су се гнездили на оближњим острвима, док су Парк природе Учка само прелетали.

Ахел јепотврдила да су се овог пролећа супови окупљали на хранилишту на јужном делу Парка природе.

„Након фотографисања чак три гнезда са три птића, можемо рећи да се формирала колонија белоглавих супова”, навела је Ахел, преноси Танјуг.

Белоглави супови једна су од четири врсте лешинара који живе у Европи и једина преостала у Хрватској.

Процењује се да је сада у Хрватској, односно на Кварнеру, око 120 парова белоглавих супова.

Белоглави суп је ретка врста орла лешинара, импозантне величине, распона крила до 3 м. Просечна тежина птице износи између осам и девет килограма, а поједине јединке могу достићи тежину од 11 килограма. Женка, крајем јануара или почетком фебруара, носи само једно јаје и на њему леже оба родитеља осам недеља. Гнежђење се обавља углавном на кречњачким стенама. Гнежђење је групно и образују се колоније, ретко изоловани парови. Излегли младунац остаје на гнезду, пре првог лета, око четири месеца. Супови полно сазревају са око пет година.

Нажалост, традиционална пракса држања стоке на испаши је у опадању у многим деловима Европе. То значи мање угинулих животиња и самим тим, мање хране за супове. Такође, ако нема стоке која пасе траву, ливаде зарастају. То значи мање отворених простора које супови користе да би пронашли храну. Поред овога, тровање, криволов и уништавање станишта, додатне су претње по опстанак ових важних чистача природе.

Иако је деведесетих ова врста птица била пред изумирањем у Србији, након успостављања Фондације за заштиту птица грабљивица, колонија белоглавих супова у Србији сада има око 300 јединки и друга је најбројнија у Европи, после шпанске.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.