Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почело политичко пензионисање у Србији

Политика је као морска водa, неко је то лепо приметио. Што је више пијеш, то си жеднији. Ко се опроба и осети сласт у политици, лако не одступа и кад губи
Зоран Живковић и Ненад Чанак (принтскрин)

Све је почело када је оснивач Нове странке, некадашњи премијер, Зоран Живковић решио па најавио летос, крајем јула, да одлази у политичку пензију и да би то требало да ураде и сви политичари његове генерације. У свету честа али код нас ретка појава.

Војислав Коштуница је један од ретких који је то пре тога урадио - 2014. године, пошто Демократска странка Србије није ушла у парламент, човек који је победио Слободана Милошевића, поднео је оставку и више се никада није вратио у политику. Затишје је владало до овогодишњег “таласања”.

„Сви политичари који су своју активност започели у првој половини последње деценије прошлог века требало би одмах да одустану од даљег директног политичког деловања. Дакле, да сви дају оставке на страначке и државне функције и да иступе из чланства странака чији су чланови. Ово се односи и на мене“, написао је Живковић, наводећи аргументе.

Како је нагласио, „за паметне – доста, довољно је трајало“.

Према његовим речима, 30 година перманенте политичке активности у незрелом, неартикулисном, по правилу примитивном неконзистентом политичком амбијенту доноси и адекватне последице.

„Ти актери бивају омражени, презрени, неинтересантни и штетни за идеје, програме и планове које њихове политичке организације представљају и покушавају да на изборима за њих придобијају гласове гра]ана, оне гласове које политичка мафија већ није покрала илли купила“, написао је Живковић.

Он је негласио да „речено важи за све поменуте актере, политичаре ветеране“.

Указао је да, „наравно да они нису сви исти, разлике ме]у њима су драматичне, а њихове особине понекад су потпуно другачије“.

Два месеца се од Живковићевог позива кувало, ћутало, а она су Ненад Чанак и Војислав Шешељ, лидери странака са вишедеценијским искуством и љути политички противници повукли исти потез - најавили су да одлазе са чела странака. Један каже да нема више исту енергију, али да остаје у политичком животу, а други има утисак да је "досадио народу".

У Србији има још неколико председника странака са вишедеценијским искутвом, а аналитичари сматрају да је то једна од ретких европских држава у којима лидери не производе своје наследнике, већ дуго остају на функцијама.

Ненад Чанак је на челу Лиге социјалдемократа Војводине провео 32 године, пре него што је одлучио да одступи с те функције. Закључио је да је време да се повуче са места првог човека странке којој је, како је рекао, потребно ново руководство и модернизован програм.

"Ја сам ево већ четврту државу на челу ЛСВ-а – СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србија. Да ли ви стварно мислите да кроз те ствари, кроз шест ратова, сад наједанпут дођеш у позицију да можеш даље после 32 године? Ја сам имао 31 годину када сам постао председник странке. Сад имам 63. Дуже сам председник странке него што сам пре тога био жив. Да ли стварно мислите да човек може то да ради са истом енергијом? Једноставно, све у своје време", рекао је Ненад Чанак.

Овакви потези као што је овај Ненада Чанака, не виђају се често у новијој политичкој историји Србије, јер се ретко кад лидер неке веће политичке групације до сада одрекао председничке функције, ма каква и колика странка била, са утицајем или без…

Са оца на сина: Александар и Војислав Шешељ (принтскрин)

Чанак повукао ногу, па је истим путем кренуо и његов политички противник Војислав Шешељ. Најавио је да ће остати у политици али да више неће водити радикале јер, како је објаснио, има утисак да је досадио народу. Губио је, пао испод цензуса, гутао поразе, покушавао, није да није и на крају је спремио сина за наследника, отварајући му врата где је тата седео деценијама.

Који су још политичари са тродеценијским лидерским искуством?

Поред ова два политичка ветерана, са тродеценијском лидерском каријером остају још Расим Љајић, Сулејман Угљанин и Вук Драшковић. Ниједном од њих, за ових 30 година, позиција у странци није била угрожена ни доведена  у питање, нити се лидер поколебао да се поздрави са странком и народом и почне мирне пензионерске дане да броји.

И Милошевићев наследник на челу СПС-а Ивица Дацић сада слави три деценије бављења политиком и чини се да као лидер странке нема конкурента. Активан је, као у најбољим данима. И амбициозан као и раније.

Године чине своје, па су неки тим критеријумом, повукли се са сцене. Најочитији је пример Драгољуба Мићуновића. Али има и оних који одолевају иако су у дубоко у трећем добу.

У последњих неколико година, ушли и изашли са политичких функција су Саша Јанковић, Сергеј Трифуновић, и Арис Мовсесијан, али се нису искључили из политичког живота.

Политика је као морска воде, неко је то лепо приметио. Што је више пијеш, то си жеднији. Ко се опроба и осети сласт у политици, лако не одступа. Политички рад је све тежи, суровији, па се ето, у корак с временом и у Србији догодило да се неко повуче са “слатке” политичке функције. Почело је, почело…

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Malković
"Ја сам ево већ четврту државу на челу ЛСВ-а – СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србија." Što se kaže, odradio je lavovski deo u tom komadanju.
Зоран Маторац
Коштуница је испао најпаметнији. Видео је да тај посао није за њега и лепо се повукао.
nema na cemu
Teo insan da se zafali za vocnjake i vinograde, mis'im za ono sto se zna. Sapienti sat :).
Olja
pa kako ćemo bez njih!?
Мина
Ех, да сви ви побројани нисте ни почињали, ни привирили у политику, била би ово много срећнија земља.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.