Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта Русија економски добија припајањем дела Украјине – плодна земља, рудници угља и нуклеарка

(Фото EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY)

МОСКВА – Руски портал Раша тудеј објавио је анализу економских трошкова, као и користи које Русији доноси припајање Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Херсонске и Запорошке области, након што је државна Дума ратификовала данас споразуме о њиховом приступању Руској Федерацији.

Грађани који живе на поменутим територијама су великом већином гласали за придруживање Русији на референдумима одржаним у септембру, наводи портал.

Економисти кажу да ће обнова тих територија разорених у сукобима захтевати огромна улагања, али напомињу да би поврат могао бити још већи.

Укупна површина Донбаса, Херсона и Запорожја је скоро 109.000 квадратних километара или више од 15 одсто укупне површине Украјине. Више од осам милиона људи живи на територијама, које располажу са више од 5,6 милиона хектара обрадиве земље. Москва тек треба да одреди будуће границе Херсона и Запорожја, пошто неке њихове делове још увек контролишу украјинске трупе, додаје портал, пренео је Танјуг.

Донбас, с економијом заснованом на угљу, био је индустријско срце Украјине. Доњецка Народна Република (ДНР) учествовала је са 20 одсто у украјинској индустријској  производњи до 2014, предочава се у анализи.

У том региону, богатом минералима, налази се четврто највеће поље угља у Европи, чије се резерве процењују на преко 10 милијарди тона. До фебруара 2022, у Донбасу је радило 115 рудника угља који су производили око 70 милиона тона те сировине годишње. На територији Доњецке области налази се и осам електрана.

Луганска Народна Република (ЛНР) је, наводи се даље, важно транспортно чвориште и позната је по металургији, машинској и пољопривредној индустрији. Такође, има хемијске и фармацеутске фабрике и неколико рудника угља. Преко њене територије пролази низ значајних транзитних аутопутева, а тамошње власти кажу да је њен пољопривредни потенцијал велики, при чему је у фокусу производња житарица.

Запорошка област је, истиче РТ, центар снабдевања енергијом, са своја три моћна произвођача електичне енергије – нуклеарком Запорожје, највећим нуклеарним постројењем у Европи, с хидроелектраном Дњепар и ветропарком Ботијево.

Запорожје је 2019-2020. производило око 40 милијарди киловат-сати електричне енергије годишшње, што је отприлике 25 до 27 одсто целокупног енергетског сектора у Украјини. Тај регион располаже бројним великим индустријским и машинским погонима, међу којима је и Фабрика аутомобила Запорожје (ЗАЗ) с производњом од 150.000 возила годишње.

Река Дњепар, акумулација Каховка и Азовско море играју значајну улогу у привреди Запорожја, која такође има велики потенцијал за индустријски узгој рибе.

Херсонска област је специјализована за бродоградњу и позната је по својим одмаралиштима и пољопривреди. Она има највећу површину обрадивог земљишта од  скоро 20.000 квадратних километара. У том региону производе се житарице, сунцокрет и поврће. Плодна земља омогућава две, а понекад и три жетве у сезони.

Друге њене традиционалне индустрије су стчарство и винарство. Планира се развој одмаралишта и туристичког кластера на тој територији, која има излаз и на Азовско и на Црно море.

Русија је, пише РТ, придруживањем ових области добила земљиште са невероватним пољопривредним и индустријским потенцијалом, али са врло урушеном инфраструктуром. Примарни интерес владе је, како додаје, да интегрише те територије и помогне им да превазиђу јаз у економском развоју и да се опораве од разарања које је нанео сукоб. У почетку ће Москва финансирати буџете ова четири региона, а у будућности, како се интеграција буде продубљивала и економија поново покренула, обим трансфера из савезног буџета ће се смањивати, кажу стручњаци.

Постављајући питање како би Донбас, Запорожје и Херсон могли да допринесу руској економији, РТ у први план истиче њихов изузетно повољан географски положај који пружа огромне могућности због присуства лука и поморских путева са југом Русије.

Приступ кључној луци Маријупољ у Азовском мору значи потенцијално повећање испорука угља и друге робе Африци и земљама Јужне Азије. Ови региони могу, сматра РТ, да допринесу обезбеђивању националног прехрамбеног суверенитета и повећању извоза хране у „пријатељске“ државе. Експерти процењују да би потенцијални допринос руској економији могао да вреди милијарде рубаља, па и више, закључује се у тексту руског портала.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Демос Кратеин
Русија добија спашене животе Руса који су требали бити поубијани.
.
koliki je broj tih ?
.
ako je trećina ostala to mu je to
.
upotrebljava se izraz oskudne ruske trupe
Despotović
Rusija može anektirati Mesec i Mars, ali još nema mogućnosti da tamo pošalje svoje trupe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.