Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Идеална спорост и оптимална неодлучност ЕУ

Са избијањем украјинске кризе, а на иницијативу САД, препозната је потреба за заокруживањем европског безбедносног простора, у чему битну улогу игра Западни Балкан, без чије интеграције би на неодређен рок остао стратешки откривен меки трбух Европе
(Mиланко Kaличанин)

Иако се геополитичка слика света драстично изменила након 24. фебруара (датум напада Русије на Украјину), инертност и безидејност западних лидера о томе како укључити земље Источне Европе у ЕУ огледа се и даље у хроничној бољци западне дипломатије – европском замору од проширења. Знамо како се завршио јунски самит у Бриселу: Босна и Херцеговина није добила статус кандидата, Северној Македонији и Албанији није одобрено отварања приступних преговора, Косово пак није добило визну либерализацију. У условима светске кризе, где се над човечанством надвила злослутна сенка могућег нуклеарног сукоба, шта се уопште променило у перцепцији ЕУ и Запада у односу на Западни Балкан? Дословно ништа. Према речима историчара Николе Самарџића, овај део Европе, уз Балтик, представља две главне стратешке тачке „на којима ће Путин наставити да спроводи своје намере... разарајући европско јединство заустављањем европских интеграција”. Уместо да се питање решења проблема интеграције Западног Балкана постави на неким новим основама, актуелни европски лидери одабрали су дипломатску и стратешку неодлучност.

Нова „арматура” преговора у Бриселу, коју су недавно предложили специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак и саветници за спољну и безбедносну политику Француске и Немачке Емануел Бон и Јенс Плетнер, представља какав-такав помак у политици ЕУ према неинтегрисаним земљама Балкана, макар и изнуђен. Јасно је да је до тога дошло понајвише захваљујући новој Путиновој „гвозденој завеси”, подигнутој нападом на Украјину и након иницијативе САД. Да су се ЕУ званичници питали, темпо интеграција остао би и даље непромењен – у знаку девизе „идеална спорост, уз оптималну неодлучност”. Шта значи Макронова иницијатива о двема брзинама ка ЕУ, где ће за БиХ и Косово бити резервисан помоћни, спороходни колосек, а за Србију, Црну Гору, Албанију и Северну Македонију онај други, бржи, бољи, који их води до пуноправног чланства? Не личи ли то на шминкање већ виђеног и прошлог, закаснело украшавање мртваца у ексклузивној чекаоници ЕУ? Једини добитници последњег бриселског самита – по убрзаном поступку – били су Украјина и Молдавија, које су добиле званичну подршку за своју кандидатуру. Украјина као знак солидарности због руске агресије, а Молдавија по неком непознатом кључу, пошто неке од ових шест држава са југоистока Европе већ деценијама узалуд чекају на приступне преговоре.

Са избијањем украјинске кризе, а на иницијативу САД, препозната је потреба за заокруживањем европског безбедносног простора, у чему битну улогу игра Западни Балкан, без чије интеграције би на неодређен рок остао стратешки откривен меки трбух Европе. Управо је о томе, још летос, говорила група аутора из земаља „чекаонице”, захтевајући да се питање решења проблема интеграције Западног Балкана постави на неким новим основама, у светлу растуће кризе и глобалне опасности од урушавања демократских вредности целокупне западне цивилизације – јер на тасу су, с једне стране, ауторитарни режими Русије и Кине, а с друге, демократски поредак Запада и Европе.

Њихова анализа, објављена на сајту „Будућност Европе”, заснива се на централној тези да би украјинску кризу ваљало искористити као основ за заокруживање европског безбедносног простора, као брану нелибералним, злоћудним утицајима Кремља и Пекинга, пре свега, као и другим аутократским режимима који гледају да се усидре на било који начин у Европи (Анкара). У стратешком је интересу ЕУ, образлажу аутори, уз то и као нужни механизам самоодбране, да у свом саставу обезбеди пуно учешће свих њој блиских земаља које ће делати у духу европског система правила, поштовања закона и људских права.

Стратешка аутономија ЕУ је од суштинског значаја, јер је само таква, заокружена и јединствена Европа, у стању да се избори са геополитичким конкурентима и противницима. Уместо „претње проширењем”, интеграцијом Западног Балкана, Европа би добила „прилике за реформу”, јер ће нелибералне, клијентске државе поткопавати европску безбедност чак и ако остану ван ЕУ. Зашто максимално не убрзати процес интеграције Југоисточне Европе и то искористити, на пример, за реформу о систему одлучивања уз право вета, где је, како видимо на примеру бугарске блокаде у случају Северне Македоније, готово немогуће постићи консензус између 27 чланица ЕУ?

Наслов вести из пера редакције Дојче велеа о сукобу Београда и Приштине („Решавање туђих билатералних проблема”) приликом недавне балканске турнеје немачког канцелара Шолца, у себи одсликава сву погрешност европске политике. Крајње је време да Европа схвати како је сукоб Београда и Приштине заправо од почетка европски проблем, дакле њен а не нипошто „туђи”. А на Србији је да искористи овај тренутак, сада када је Русија увелико „изван игре”.

Есејиста и преводилац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику лист

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.